Српски сион

В р. ф. _ СРДСКИ волио, празне и сиротне биле, те Га је пречиста Његова мајка пеленама умотати морала: тако љубазни моји и јасле жртвеника по храмовима нашим остале би празне и сиротне, да се не нађе благочестива и дарежљива десница, која не само жртвенике и часну трапезу, него и остале празнине по цркви покрива и прекрива лијепим и достојним покривачима и снабдјева утварима и осталим прописаним украсима. Па нека је тај наш цркви својој дар, не знам како мален, ако потиче из срца чиста, из живе свијести о дужности својој према Богу и слави светога Имена Његовога, он је свједок наше према Богу љубави и од велике пред Богом цијене. А дужност је наша, љубазни моји, да помогнемо ближњему свом, који помоћи наше треба, да ублажимо биједу и тугу, да утаремо сузу сироти и удовици, да даривамо слијепе, кљаста и убога . . . јер таковим жртвама влаг«8гож= дл^тсА Вогх. Бог, Који је богат, окнифа нас ради, Он, пун љубави према грјешном сину свом, заблуђеној овци Својој, биједе и невоље наше осјећа као да су Његове, па с тога и вели: понјжј сотвористе е^инол1& си^а крлтш мон^х <шнћши);а, (ин-к соткорист!. (Мат. 25, 40). Па, када ми тако чинимо у животу свом у свакој прилици, онда ми, браћо моја, приносимо дар-уздарје Рођеному данас Сину Божјем, као и оно волсви, што му принесоше злато на дар. Па чинимо ли ми заиста тако, кроза све дане живота нашега? Коже, ти к-кси, тм вса зна(ши! Кад би измјерили оно, што ми приносимо драгом Богу на дар са оним, што у толико прилика проспемо и бацимо у лудо, да задовољимо несито чрево и угодимо нечистим пожудама и страстима којекаквим: како би мајушан и незнатан изишао нам пред очи ,,дар" наш према оном, што у вјетар бацимо и страћимо, као и према оном, што би могли, када би хтјели. Колико н. пр. има наших цркви, којима гледамо кровове раскрите, зидове закисле и испуцале, обрушене и разваљене, па часне трапезе и жртвенике орпоки онон 1905,

СИОН <>Р. 781.

пусте и прљавим и нечистим, дакле недостојним крпама нагрђене, свештеничке одежде подеране и масне од зноја и нечисти, пјевнице без књига, а све пусто, нечисто и јадно, али зато све се дало на гизду и моду: мушки, ако је само мало завирио у свијет, на дело, не може да буде без „господске" робе и цокула (чизама), без уре и ланца и прстења, а дјевојке без читавога низа пробушених дуката, малих и великих. Или, колико н. пр. гладних и босих, кљастих и хромих, слијепих и биједних обилази око нас, пружајући за нама изнемогле руке своје за помоћ нашу, а ми их или не видимо или им сурово и љутито добацимо штогођ, да нам „не досађују." А исти тај дан готови смо расути све што имамо, па и задужити се, бацајући по вароши на вашарима, па у биртији проводећи у пјанству и }^з карте несретне. Ето, какваје наша благодарност према Ономе, Који је нас ради и нашега ради спасења сишао се с пријестола славе Своје и благоволио се смјестити, Он неклгкстњми, у сиротнејасле витлејемске! То је, браћо, само доказ, да у нама не бије срце чисто, нити у њему има вјере нити љубави, нити је у њему жива и I будна свијест о дужности нашој према Богу и ближњем, а ни према себи самим, нити има добре и одлучне воље, да чинимо што је Богу драго, а ближњем нашем на корист какву. . . С тога немојмо тако, јер како ћемо да изађемо пред Христа Спаса нашега! Исто тако дужносг је наша, љубазна браћо моја, да дарове и способности ума и духа, душе и срца, искуства наша и знање наше употријебимо на славу Божју и на корист ближњега нашега, друштва, па по том и народа нашега. Када то чинимо из будне свијести о дужности тој, па чистим, несебичним срцем, ми онда приносимо дар — уздарје небесном Дародавцу нашем, као што су оно волсви, принијели Му данас ливан, Њему, Јединородном Сину Божјем. Тако н. пр. приноси дар Господу своме пастир цркве Његове, када будно стоји на стражи душа и срдаца од Господа и цркве по62