Српски сион

С». 12.

0Р11СЛИ омон

Бг. 1.

добро сазре, и развијен на свет до|>е. Чувајте зато ви, увенчане младе, пород, којим вас Вог хоће да украск, докле га под срцем носите! А ви старешине дома штедите чељаде, које је Господ родом благословио! Не товврите теретних послова на родом оптерећени створ, јер ће се благородна воћка тако поломити, и рода не ће донети! Штедите их исто тако од узбуне духа, страха, једа и жа лости, јер таки јаки потреси хоће и род да омлате! А ви старице, рајске душице, које је Господ благословио искуством и мудрошћу, светујте младе само на добро, да род који носе, ни пошто не угине. Вез искусних лечника у томе погледу ништа не чините, тако вам Господ помогао! јсф ћете иначе много штете починити. А сада преклињем оне, којих се тиче, именом најсветијим да рода свога не кидају у зелен тровањем порода, и тиме Божјега благослова не одбацују од себе. Пред Богом се оне заветоваше да ће бити не само жене, него по Нзеговој вољи и матере. и за то благослов од Бога примише. Па тешко њима, ако тај завет погазе, и постану убијце порода, а с тиме издајнице домовине и Цркве и невернкце мужева својих! Тешко њима, ако од брака само користи и сладости траже, а брига и болова се отресају, непоштено запремају места других, које би брак иоштовале, и безочно га јалове! Ниј.е ли поштеније венац девојачки до смрти задржати, него постати не само убијцом, него и самоубијцом. Јер што хоће те отровнице да постигну, не ће постићи. Лепота, коју чувају, ишчезнуће, леп облик, који хоће да одрже, унаказиће се. Отроваће и себе, отров ће им сву снагу испити, и лепоту са лица збрг.сати. И болови ће им порасти. Бог ће их проклети, и ко сенке лутаће. Литиће с-е родитељске радости. Ко дрво одсечено и сухо остаће без рода и украса, и не ће се имати киме подичити. Скапаће без одмене и неге. Питамо се ко ће им очи заклопити и на гроб им изићи? Ко ће им кућу одржати?. , . Али не само ! оне, које но ће да рађају, навлаче проклетство на себе, него и оне, које тро-

вањем и другим неделима хоће мало да роде. Убијцама и оне постају. А где је мајка убијца, ту у кући благослова нема. Кућа ће се та раскопатн. Ох! ви, које сте одликоване часним именом српске мајке, реците тима грешницама каква се рајска наслада у деци добива. Реците им да је мука око деце заслађена медом радости родитељске, и да напори око деце стоструким се родом наплаћују. Деца су благослов неба, снага кући, дика породици, утеха родитељима, обраеа домовини, узданица Цркви, сила народу. Зчто нема лепше родне воћке од мајке, окићене децом. То је урес. који само небо даје, и који се не да оценити. Пазите, за име Христово! све, које у том грешите, и покајте се у сузама! Исповедите се духовнику, и гледајте да Цркву своју до године што богатијим родом обрадујете! Али тек после рођења дететова настаје за родитеље велики задатак. Децу ваља не само родити, него и одхранити. Но у нас је то баш права пропаст. Деца нам мала умиру највише од свих народа. И, ако тако остане, о нама ће се само причати, али на сна свету бити не ће. Зато ваља од сада боље настојавати, да се добро негују дојиље, које дају прву храну малој нејачи. Нарочито нека је храна њихова одређена по упућивању лечника! Осим тога дојиља треба да је заштићена од духовних потреса и, док је у постељи, треба да је брижно негована, јер, ако се том приликом поболе из непажње, то ће и пород јако осетити. Прва храна дечја је врло важна за живот и за потоњу судбу дечју. И, где се запуштају дојиље, онде нема здрава и снажна подмлатка. Али и сам нејаки пород има се боље чувати ! Наша деца остављена су многом штетном утецају и опасностима. Назеб их тамани а догађају се и велике несреће из непажње. Но највише косе децу заразне болести. Те се болести данас, већ лече. Али нам ту врачарије не помажу, него прави лекови, које само лечници могу одредити. Зато немојмо жалити издавати новаца на лечника и лекове, јер то на приплод дајемо,