Српски сион

Стр. 22.

СРПСКИ СИОН

Б р. 1.

Румуне у Ердељу. 30 — Али не поможе та забрана, јер су српски народни представници нашли начина да позову, а румунски да се одазову, — те видимо на оба сабора 1748. и 1749. по једног световног, и по једног духовног посланика из Ердеља. На последњем сабору знамо, да је примљена и молба скитских монаха у Ердељу око Фогараша 31 , у којој моле новоизабраног митрополита Павла Ненадовића, да их узме у заштиту од унијата. Има их, веле, под планинама око Фогараша, које мушких, које женскнх 26 скитова, а четири су опустела „от& /нотаги? озлојшша ^ нјатцјкж ." (Продужиће се.) Два пиема ковинског игумана-проигумана. Д- РУ 18. смо бр. за пр. г. навели имена три архимандрита ковинска и то 1726. Исаија Антоновића, 1728. Пахомија и 1769. Исаија Стефановића. Овде доносимо два писма ковинског игумана и проигумана „Ђеорђевића" од 6. Јулија 1789. односно Георгија од 25 Октобра 1745., писата владици будимском Васили.ју Димитријевићу. I. Преосвјашчениј Госиодине, господине архипастиру и учитељу наш благиј много&шлостивне о Господи здравствовати усердствуем господству вашему усамиренију амин. Сим малим писанием моим признаваем преосвјашченству вашему: како овдје измежду наших братиа писато, да су од мога зла отшили они два калуера. То ние право иисао, зашчо и бог и људи знаду : да ја нисам ним никаква зла сотворио, веће саветовао и учио како свое млаће како и принадлежи нам старим управљати и назирати о свему. А друго у том нису могли никако другојако каузу мјетнути токмо какоће се измакнути од овје љуте болести која регируе по мјеста и градов, а ја 30 Види мишљење гро<ра Колера о том у 1)г. 8сћтекег-а, — РоНИбсће вевсМсћ^е с1ег 8егћеп 1П ТЈп^агп, ВиЛарев!. 1880., 240. ш д. 81 Ориг. у М. П. А. К. ех 1749. бр. 386. Срав. у „Богосл. Гласнику" књ. I. св. 5. стр. 317.

достасе љутим и иечалуем по васех дни и говорим им: братие, шчоћемо да творимо да радимо и послуемо со сви странасмо се затворили, неимамо ни откуду никаква доласка с чим би се могли крмити, са сви страна је обтекла љута бољезн, и он, кои је писао ^ сам ради да измакне из манастира. Дакле када смо у добру и здравију били заедно с полу и с Христиани код овога храма Пресвјатие Богородице, требуе нам и у нужди бити. Христиани с полу нам пастирем бившим да оставимо свјату церков, јели право, носили регула Христианска или правица собом, тогово творити. Промисл имајте о том ваше преосвјашченство: калвини, лутерани, јеретици противници церкви правовјерној, паки су јединодушни и тверди непоступни до коначнаго издиханиа, держесе у својој јереси, Бог је вољан с нами свагдје, испод руке Божие неможемо никуд никамо, и то неби ми жао било да бл чино отишли, него су купили немалка јапунчета и прусфлеке немачке на драге плаветне клобуке разрогачене, цервене појасеве и пушке понели собом, тако су се оправили и отишли, с нами су заедно вечирали, а ја знао нисам како су отишли, ни трага ни гласа им ние чути. Затоли сам ја крив и винозити, а Василие знао о нином путном шаствију, и ашче иие ктео да каже, а свјерху тога молим понизне ваше преосвјашченство неимајте на мње зле воле, зашчо Бог знадје хоћемоли се видјети телеснима очима како садје време тече и како је нас обтекла са сви сграна ова љута болест. И са тим иоручујући себје остаем понизни и обвјезателни служител господству вашему игумен Ђеорђевић с. р. У Ковину Јулија 6. дан 1739. (Свршиће се) ==— \/ Извештај о седници срп. прав. митриполитско-црквеног Савета, држаној у Карловцима дне 8. (21.), 9. (22.) и 10. (23 ) декембра 1905. год. под председништвом Његове Светости преузвишенога господина Георгија патријарха српскога. Присутни су били чланови: преосв. госиода епископи: вршачки Гаврило и будимски Ј1укијан, затим преч. г. г,: Јован Борота, нрото-