Српски сион

Б р. 1.

СРПСКИ сион

Стр. 27.

— том отрцаном листу и по сиољашњости и уаутрашњости, коју да може њен оснивалац Милетић видети, какву је он основао и како је она и но сиољашњости и унутрашњости изгледала, а како данас изгледа после 40 година, морао би по ново лећи у гроб и у њему се од чуда и срама преврнути, видећи ко ау је последник и како се пише и уређује, тврдише — наравно неистинито —, како Његова Светост шурује с Бечом, како јој долазе у посете високе личности, не из ноштовања, него на договор како и шта да, се ради против Мађара и томе подобно. Па да би још већма своју љубав и приврженост показали спрам својих нових савезника и пријатеља, не стидише се притећи још и круинијим неистинама и измишљотинама. Тако раструбише из Пеште преко својих иријатеља глас, како је „један одличан члан коалиције писао патрцјарху Бранковићу, да овај приволе српску опозиц. штампу да устане одлучно против владе. Њег. Светост одбила је енергично овај позив, јер није вољна мешати се у иолитику и јер је и пучка странка саставни део коалиције, а та се сгранка љуто бори против срнске црквене автономије". У стању смо изјавити, да је овај глас са свим неистинт\ и да Његова Светост није ни бд кога такво писмо добио. Како им љубав и пријатељство са новим нријатељима — међукојима је добар део „кривоносних „хазафија" — не да мира, а да се што више не иокажу достојни њихове љубави, поверења и одликовања; не стиде се притицати и денунцијацијама. Тако између осталих денунцијација, протурише у 24. бр, „РезИ №г1ар-а" од 12. (25.) о. м. и ову белешку: (Хуља, који држи са МаГја/рима.) Лист патријарха Бранковића и св, синода пише ово: „Била су друга времена, када се је могло , како с Хрватима, тако и Мађарша заједно | радити, но сад је највећа хуља, који хоће 1 с Мађарима братимство; та у 60. годинама, када смо се раме уз раме борили, награбусили смо, и сада, када је мађарски народ један од највећи непријатеља Срба, наши радикални попови траже пријатељетво?" „Сриска штампа једнодушно одбија агитацију Бранкоеићевих једномишљеника и наглашује, да су Срби увек готови са Мађарима

на праведном темељу за будуће добро домовине савез склопити иротив насиља бечког, јер Мађарска мора бити независна и права домовина својих становника". Да је и ова тврдња проста неистина и депунцијација, и да ми никад нисмо рекли ни написали, да је сваки онај Србин хуља, који држи с Мађарима; о томе нам могу дати најбољу сведоџбу читаоци овог листа. У осталом ми позивамо писца номенуте белешке да нам наведе дотичан број „Српског Сиона", у ком се рекло оно, штоје он вавео, и ако узбуде у стању оно доказати, стављамо му 2000 К. на расположење. Не буде л', нек прими онај назив, који ирипада људима, који неистину говоре и пишу. Д. Руварац Уредник „Српског Сиона". | Јереј Владимир Грујић. Четврти децембар о. г. који је немилосрдно збрисао једно име из читуље живих, да га заведе у матице оних, што овај живот заменуше другим, вечним, дао ми је тако повода, да ненадно и неочекивано, нустим еузу жалосницу за добрим другом и оданим нријатељем, који је пре кратког времена изашао из школске скамије. Ради трајнија помена светле душе јереја Владимира Грујића, бив. протопрезвитератског капелана у Вршцу, а по људском обичају што одаје пијетет покојницима, одужујем му се овим редовима. Није био нека величина ; није стекао неких нарочитих заслуга за име вере и српства, а није ни могао то учинити, јер га је смрт претекла. Она се испречила на пут човеку, који се, вршећи савесно дужноста марљива и озбиљна студента, спрема да пожртвовано поради на остварењу својих идеала, који су били везани за живот нашега народа. Као што ми лик његов не може не стати нигда из памети, тако ми нигда не ће не стати ни сећања на интимношћу прожете разговоре у ђачким собицама, што га непоколебиво и силно утврдише у веровању за веру и народност нашу, који су му осећај покушавали системом својом да угуше наставници цросветнога завода, који се зове гимназија белоцркванска. Време, које је у задовољству провео у Карловцима као богослов, дало је уверења његовим