Српски сион

О тр . 34.

СРПСКИ СИОН

В р . 2.

једно рођење назаренског детета: „бр. 63^ Илија, син Алексе и Савете Машлћ, рођ. 15. Сентембра 1874. Некрштено." У рубрици: „Примјечаније," истом руком стоји и ова примедба: „Почем је налог министра богочасти и јавне наставе у смотренију укњиженија новорођене деце еазаренске у нротоколе матрикуларне тек 10. Марта 1875. год. овамо достављен, то се овим накнадно за 1874. годину новорођено назаренско дете у нротокол кршгених уводи." У 1875. години имаде већ три рођења назаренске деце убележена: 1875. год. 1|18. Лука, син Павла и Лексе Беквалац ; 2.) 1875. год. 11| 16. Милош, син Гавре и Круне Јелкића; 3.) 1875. 2.|14. Авг. СоФија, кћи Марка и Јане Иванић. За 1876. год. имаде само једно ређење у нротоколу крштених убележено, и то, 7| 19. Сеот. Андраш, син Андраша Вирага и Агнеше, новодосељеника из Бечеја, који су пре тога римокатодичкој вероисиовести принадали. Први случајеви смрти код овдашњих назарена били су следећи: 1.) 1875. год. 11)23. УШ. Катица, кћи Павла и Лексе Беквалац; дете од 4. год и 9 месеца, (умрло од богиња); 2.) 1875. 13|25. Авг. Стевгн, син Марка и Јане Иванића, 3 год. и 10 месеца (умро од богиња); 3.) 1875. 13|25. Авг. Омер, син Марка и Марије Пејића, б 1 ^ год. (умро од богиња); 4.) 1875. 8Ј20. Септ. Славна, кћи Паје и Лексе Беквалац 3. год. (вратобоља); 5.) 1876. 20)11. (3. Марта) Сока, кћи Марка и Јане Иванић, 10 месеца (диФтеритис); 6.) 1876. 6(18. Марта, Живае, син Саве и Терезије Обрадовачки, 4 г. (диФтеритис); 7.) 1876. 6[18. Марта, Стеванка, кћи Саве и Терезије Обрадовачки, 4 г. (диФтеритис); 8.) 1876.17Ј29. Марта, Милош, син Гавре и Круне Јелкиће, 1 год. (диФтеритис). Из овога списка умрлих може се видети, да су деца првих назарена надаљских помрла од богиња и диФтеритиса, која се болест највећма одомаћила међу назаре-

нима с тога, што састајући се као једно« верници, преносише кужну болест једна иородица другој. На жалост у даљим годинама нема у матрикулама изречно прибележених ни смртних случајева, а ни рођења назаренских, све до 1893. године, када је, по налогу солгабировата увађан сваки случај рођења и смрти. Случајеве од 1893. год. редовно је пријављивало солгабироватско звање парохијском звању; а случајеве смртне увађао је дотични свештеник на основу посмртне цедуље, које су му и сами назарени својевољно доносили. Према наведеноме списку рођене и умрле деце назареске, могло би се извести, да је назаренство у Надаљу почело 1874. године. Но по исказу овдашњега становника и бившега једнога од нрвих назарена, назаренство се овде било већ заночело 1870. или 1871. год. Донео га собом из Н. Сада Новак Весић зидар, који је на брзо после тога и свога брата Јоцу Весића кројача и становника овдашњег иревео у назарене. Трећи је прешао у назарене Гавра Јелкић, зидар овдашњи; четврти Марко Иванић, зидар, досељеник из Фелдварца; 5. Арон Јаковљевић зндар; 6. Паја Беквалац; 7. Сава Обровачки; 8. Алекса Машић. Од женских : СоФија, жена Новака Весића; Марица, жена Михаила Весића црквењака; Лекса, жена Паје Беквалца; Марија, жена Марка Пејића; Терезија, жена Саве Обровачког и др. У почетку су ишли неко време у Бач Фелдварац у скупштину заједно са тамошњим Мађарима, а доцније у Чуруг са тамошњим Србима назаренима. Занимљиво је, да баш нрви пронагатори назаренства — који су са малил изузетком били зидари — одавно нису више назарени. Један од њих буде због поновног покушаја да учини нрељубу, с прва маха привремено, а за тим за увек искључен из »скупштине«, и ако се при истрази брањаше лаконском изјавом: „да беше дошао до жеравице, али се није опекао." Други, по занату зидар, пре похађања скупштине у младости својој био је од најгорих људи. Сва зла што могу