Српски сион

С тр . 52. 01

извором права и дужности, већ су то кућевна правила, која је један Саборски Одбор у ту сврху привремено донео, да учини могућим руковање (маницулацију) манастирских иметака с помоћу калуђера. Но та кућевна нравила могу се мењати, могу се опозвати, јер иста не могу бити извором права, да се манастирска добра морају баш ио калу^ерима руковаги тим пре. што је руковање и то непосредно право руковања, управе и надзора постојећим уредбама, која сам горе цитирао, иоверено Саборском Одбору " ,,Кад тако стоји ствар, онда је јасно, да ман. управе немају право никакке диспозиције, а сходно овоме, још мање имкју право епархијски административни одбори на права ингеренције у нословима манастира ..." „Кад Саборски Одбор има права непосредне управе и непосредног руковања(!), онда се по себи разуме, да у питању манаетирског иметка не може не само ман. братство, а још мање један административни одбор, који у самој ствари својим деловањем иде за тим, да ону власт Сабор ског Одбора себи приграби и ову нотајно абсорбира, може пуноважно одлучивати о судбини оних правних послова, који аз управе и руковања са ман. иметком проистичу. Ако је негда један Саборски Одбор то право пренео, то још не следи, да идруги Саб. Одбори морају то респектовати онда, кад је позитиван закон јасан, и кад Саб. Одбор хоће и жели ту власт да сам извршује. Може ли се с правом тој тежњи и јасној намери Саб. Одбора стати на пут? — Одговор је јасан, да не може". Да би г. Илијћ још већма показао читаоцима „Заставе" своје нраввичко знање. и побудио код њих чуђење и дивљење, рече: — „Све кад би се узело, да јепривремено упутство за манастире још увек на снази, шшо ио моме мишљењу није уираво случај, (курзив је наш), мора се обазрети и на оно, што у томе погледу отиис угарске владе нарочито истиче велећи: „Та околност, што Саб. Одбор у супрог унутству 38. §. кр. варедбе од 1875. није још сачинијо коначну уредбу о начину руковања ман. имањем и о оскрби калуђера,

СИО Н В р . 2.

и што Сабор у овој ствари није још одлучио, пе може биги повод томе, да се Саб. Одбор у вршељу својих нрава на не посредни надзор и управу ман. добриЈа, у кругу сада постојеЛих уредаба (курзив је наш) ма на којн начин спречава, већ бага због недостатка ове коначне уредбе терети Сао. Одбор нотепцирана одговорност у погледу надзора (курзив наш) над ман. руковањем", то — рече г. Илијћ — толико значи, да Саб. Одбор терети одговорност и за свако туђе руковање над којим он пеиосредап надзор врши. А кад је то тако, онда из овог права контроле има права, да може сваки рад нодчињевих органа којима је руковање са ман ипањем поверено, уииштити и „еМиз дио ап(;еа" створити, као што му то нраво припада и за случај жалбе или рекурса према 29. § Саб. устројства од 1875. Овако су посгу пали и сгари Саб. одбори, а за доказ своје тврдње позивам се на одлуку Саб. Одбора од 4. Јула 1880. бр С. 0. 1676Ј617. ех 1880. која је обнародована у 20. бр. „Српског Митрополијског Гласника" за ову (1905.) год. на стр. 412. под бр. 264." Е сад да видимо, да л' баш све то тако стоји, као шго је Фишкал срп. нар. прквених Фондова за „ужу" Угарску г. Илитћ рекао? Резон, или боље рећи образ српски захтева, да онај Србин, који се нодухвати, да јавно у листу хоће што да пише о нашим црквено-народним Фондовима, ил' о чему другоме, што спада у делокруг нашег саборског одбора, мора пре свега знати постојеће и важеће односеће се законе и наредбе на њих и за њих. Па кад ТО мора знати обичан српски писац, у колико више мора знати све то један човек, који је био изабрат од нај вишег автономног тела — сабора, за фишкала срнских н;|родно-црквених Фондова за „ужу" Угарску, и који је као такав реФерент у седницама саборског одбора, где сваки чао долазе питања односећа се на разне Фондове, закладе, манастире? Но, г. др. Бранко Илијћ, Фишкал српких народно-црквених Фондова за „ужу" Угареку, унустио се јавно у писање о једној ствари, која се тиче и саборског