Српски сион

бр. 2.

СРПСКИ сион

Стр. 59.

саб. одбор може неограничен господар бити, и да је био у праву, што је укипуо од административног одбора темишварског правоваљано одобрену лицитацију земље Бездина и Св. Ђурђа, узвикну танко-гласовито: „Да ли је смела ман. унрава и одно''но епар. административни одбор закупне уговоре оре коначне одлуке Саб. одбора потписивати, да ли су и закупници са оваким уговором ускос решењу Саб. одбора могли земљу у закуп узети, и у закунни посед ући, то нека реши свако, ко непристрасно судити уме!" Непристрасно судећи људи, који знају мало боље мислити од једног г. Илијћа, а то 1е надлежан суд, иред кога }е г. Илијћ као Фишкал фондовски поднео тужбу против поменутих закупника — по досгаверном чувењу, не онако , као што ју требао но упуству саб. одбора п )днети, него 110 својој памети — изрекао је, да саб. одбор у тој ствари нема нраво, и осудио га је на сношење трошкова. А то је нанослетку и увидео и сам саборски одбор, те је одустао од даљег ироцесања и оставио закупнике у уживању. И тако је номепути чланак г. Илијћа имао тај једини успех, да је показао и у њему своје јуридичко незнање. И то његово незнање с једне стране, а с друге субјективност саборског одбора с друге стране, јасно доказују, какве су су код нас на црк. нар. пољу јадне и жалосне прилике. И иоред поменутог незпања г. Илијћевог, ако саб. одбор има у себи правог поноса, ако му је стало до процвата српског народа; он не би смео трпети ни часа г. Илијћа за Фишкала срп. нар. цркв. фондова, него би га као неспособног и недораслога морао отиустити, ако му т. ј. „главни" допусти, да шо сме учинити, код кога г. Илијћ ужива неко необично поверење, које је постало већ сумњиво, и о коме се свашта зуцка. Од Фишкала срп. нар. цркв. Фопдова зависе толики и толики животни интереси нашег народа, и кад зависе, на страну са пријатељством, па етрану са партизаиством, па доле с њиме, и нек његово место заузме дорастао детић.

Ваљда радикалска странка није тако пала, да у својој странци нема бољег правника од једнег г. Илијћа! Ако га ее ма, онда нека га остави на садашњем месту, и нек радикалија наша ужива, ако незнањем и кривицом г. Илијћевом узбуде и даље парнице — на штету народну — губила. Рекосмо и спасасмо душу своју, а саборском одбору Бог и душа!

извјештај о седници архид. епархијске конзисторије држаној у Карловцима 31. Августа (13. Септембра) 1905. под председништвом Његове Светости Преузвигаеног Госиодина Георгија Срп. натријарха. Његова Светост извештава о смрти Илариона Руварца, архимандрита и настојатеља Ман. Гргетега, на шта сви присутни чланови одају иочаст покојнику устајањем, и решењем, да записнички изразе саучешће браћи покојниковој. — Узето је на знање рукоположење Константина Ссиера свргаеног богослова из Чортановаца за ђакона, а затим за презвитера, који је одређен за администратора парохвје у Нерадину. — За састав вове наставне основе за православну веронаучну обуку у нижим основним (пучким) школама у Хрватској и Славонији, именовани су члановима из архидијецезе протојереј Иван Маширевић и јереј Владимир Милутиновић. Доставља се срп правосл. црквеној општини у Карловцима одлука Саб. Одбора којом јој се подељује за издржавање пароха при цркви св. апостола Нетра и Павла ирипомоћ од 800 круна. — Доставља се православној црквеној опћини у Мишколцу на сходно равнање наредба кр. уг. Министарства богочасти и јавне наставе, да парохијска звања имају матице умрлих тачно ирегледати и у 4. рубрику извода I образац по упутству обранбеног закона све скупне случа.јеве убележити. — Узет је на знање извештај Управе ман. ПГишатовца, да је тамошњи умировљени игуман АмФилоФије Еремић у Мартоногау преминуо. — Извести ће се управа ман. Раковца поводом њене жалбе, да писма била званична била незванична морају бити у правилу адресована осим ћирилице и латиницом те бити снабдевена печатом и бројем дотичног звања, које шаље писма. — Одобрава се зидање цркве у Новом Слаикамену, јер је свим уветима удо-