Српски сион

СТГ'. 66

недовољног знања руског језика одговарати на ускеном испиту и предавати писмене задаће, св. Синод, разгледавши ово питање у вези с активним правилима о примању иностраних поданика у духовне академије, зарад уређења, овога примања, у одредби својој од 20. маја — 3. (15.) јуна 1905. год. бр. 2810. донео је ово решење: 1.) да се за сада усвојени начин нримања иностраних поданика у број студената духовних академија о дрлсавном трошку а уз дозволу св. Синода у сваком ноједином случају, има расирострти и на оне иностранце, који моле да буду нримљени у духовне академије о своме трошку. На тај начин може бити установљена извесна квантитативна норма о нримању иностраних поданика у академије, а према броју слободних у академији студентских места, и према, потреби у православним иностраним црквама лица га вишим образовањем. Стога сви инострани поданици, који желе да се образују у руским духовним академијама, било о трошку св. Синода, било о своме трошку, дужни су поднеги молбенице о примању у академију са свима нужним документима и пренорукама од својих духовних јерарха, на начин, одређен у правилима избора, и нрепоруке словенских урођеника у руске школске заводе, која је (правила) израдила 1897. год. у министарству спољашњих послова Комисија за образовање јужних Словена у Русији и која је иримио св. Синод одлуком од 6. јуна — 13. августа 1904. год. бр. 2208., осим у оним случајевима, кад се јерарси православних источних и јужно-сло' венских земаља буду непосредно на св. Синод обраћали са замолбом о нримању препоручених од њих лица у духовне академије. Комисија, која се сваке године састаје нри св. Оиноду аирид рнагледања молбеница ипостраних поданика, има да изабере између моличш тео шдат № у духовним академијама, тако и оне, који би могли доћи у Русију зарад образоваља у академијама о свом трошку. Затим "ће од св. Синода зависити нотврђивање изабраних и до= звола им да се отправе на пријамне испите за ступање у духовне академије. Они инострани поданици, који дођу са жељом да ступе у академиЈу без оваке дозволе не примају се у духовно-научне заводе. 2.) Применом оваког иоретка за иностране поданике одстрањују се

поводи, да се неко пријави за пријамне испите у духовним академијама после установљенога рока, за, исте. У исту сврху т. ј. да би се предунредили случајеви познога доласка у духовне академије иностранаца, који су препоручени за примање у исте неносредно од православних источнвх и јужно словенских јерарха, гматра се корисним замолити сиоменуте јерархе, да благоврем^но шаљу своје замолбе и препоруке о примању младића < в(»је народности, бар три месеца пре пријамних акад<м('ких испита, који се обично почињу 16. августа особито у том случају, ако су лица, која они нрепоручују у свештенок сану, због можности прениске о доласку такових у Русију. 3.) По установљеном поретку иностр^ш поданици не примају се у број студената духовних академија никако друкчије, него тек после положених одре ђених пријамних испита; уз то иносчраии поданици, који су се већ образоли у руским духовним семинаријима и који су их свршили са звањем студената или бар добили оцене ученика нрве групе из предмета семинарског образовања, ирииуштзју се споменутим испитима под истим уветима к«о и Руси питомца. Што се тнче иностраних подавика, који долазе зарад ступања у академију непосредно из своје домовине, и они морају владати не само сараз мерном научном предспремом, него владати у довољној мери и руским језиком, како би могли полагати пријамне, усмене испите на ру^ком језику, и на истом сасгављати потребне нисмене задаће. 4.) Иоврх свега св. Синод иризнао је неопходним гореобјашњени у тач. 1. поредак примања иностраних поданика, применити и на оне, који желе ступити у духовне семикароје као питомци о свом трошку; и 5.) Пошто поданици православних источних и јужно словенсквх земаља долазе у Ру"ију због тога, да се образују, а ио некад само због бо г ословшг образовања, што ве могу достићи у својој домовини; сматра се излишним примање такових у Руска духовпа училишта , јер оно што се учи у њима, могу у такој истој мери научити у својој домовини а без оних тешкоћа, с којима је скопчан долазак у Русију малолетне деце, и без оних не малих расхода, који се издају на издржавање иностранаца у Руским духовним училиштима.