Српски сион
Вр. 3.
СРИСКЖ смон
Схр 91.
полемика између радикала и нерадикала, у којој је учествовао и „Орпски Сион." Саборски је одбор за очувати углед једног свога члана из иакрачке епархије, одлучио, да се одобре обављени у рајићском протопрезвитерату избори по XI. чл. Како је данас наступила промена и у по јединим општинама. па наравно и у протопрезвитератима, јасно је, да кад се већ хоће да се бирају чланови за епархијску скунштину по XI. чл., као што су и обављени у бачкој и вршач! о.ј епархији, да онда мора бити и друкчији број чланова од оног броја, што га је одредио према тадашњем броју душа XII чл. И чим постоји, је л' чудо, што по данашњем броју душа на основу XI. чл. припада арадском да бира 16 световних, бечкеречком 12, кикиндском 28 а темишварском 8? По XII. чл. састојао се до сада, па и 1902. број чланова темишварске еиархијске скупштине из 90 чланова (не знамо где нађе §. број 91.?) а сада ће се по чл. XI. састојати ил 117 скупшгинара. И кад се администр. одбор позвао у поменутом своме упуству на два места на поменути XI. чл., да се по њему виа обавити избор и свештеничких и световних чланова; „Ваставин" темишварски §. имаде образа и смелости, да сумњичи админ. одбор, као да је смерао смицалицу да учини, те му замерио што тобоже није казао откуд у броју чланова оне промене, а уз то и меродавне позвао, да учине „своје". „Застава" је натрчала своме чланкописцу на лепак, и осрамотила се, а да л' ће му натрчати и меродавни, сумњамо. Да у саборском одбору не седи онај господин, што је 1902.—3. писао онако научно појетичне чланке, са оним силним цитатима, ло= мећи копља за XI. чл., можда би и он натрчао темишварском §. Ал' овако тешко Бога ми! Да је тем, адм. одбор знао, да ће се наћи и такав чланкописац „Заставин", који не ће бити у стању да увиди, откуд је онолика број скупштинара одређен за сваки протопрезвитерат; он би без сумње осим иозива на XI. чл., иснричао и истори.ју његову, односно борбу због њега 1903. Да је жалост, да је поменути чланчић могао и смео изићи у „Застави" поред њена два уредника; то је бар јасно. И још има српских попова и српске инте-
лигенције, који се држе „Заставе" као пијан плота, и не стиде се називати се радикалима! Њих то нв мало не женира, што их је „Застава" тако хипнотизирала, да им може и сме свакојаке неистине и глуности у листу своме доносити, знајући, да ће они све то у сласт прочитати. Да ?мо весели са нашим радикалским ноповима и нашом интелигенцијом! * * & „Заставином" §-лији не беше доста, што се осрамотио са својим чланком у 12. бр. АђегкЈ-МаМ-а, него продужи своју омиљену тему и у 27. бр. Мог§еп-МаМ-а, па како је по свој прилици први чланак морао написати у брзини — ако је чланкописац у Карловцима, а по незнању, рекли бисмо да јесте, није се томе чудити кад узмемо у рачун набачен на њега онај грдан посао, ког он мора сам да ради, што би требала два човека да раде —, није имао времена ни да сабере нрави број бити имајуће темишварске епархијске скуп! иггине, те је израчунао и нашао да ће се она састајати не из 108 чланова, него из 117. У своме новом чланку, пошто је прво изрекао, за охрабрити своје присталице, ил што Хрвати веле, „за опсенити простоту", како је код предстојећих избора алмажанска пропаст готова, како народ од алмажана с одвратношћу и презрењем окреће главу, те и ако су мртви, у самртном се ропцу још конрцају (не знамо само, што се темишварски §-лија толико онда бави с „мртвима". Биће, да он добро зна право стање, те храбри своје присталице, да не посрну), и како сву своју наду полажу на кикиндски протопрезвитерат, због чега су и доделили му 28 чланова, а да шо не падне сувише у очи, учинили су измену и у другим протоирезвитератима, „само наравно не у тој саразмери". За тим .је навео, какав је по привременом уређењу епархија од 1870. био број епархијске скупштине, а какав ће бити по уиуству адм. одбора, и дошавши до резултата, да је повишен у кикиндском протопрезитерату за 18, ддкле управо две трећине од свег повишења, — а не знајући како је до тога дошло —, те рекавши како је напред рекао, зашто су то алмажани учинили, и да се само алмажани не преварв у своме великом уздању у кикиндском