Српски сион
Кј-. 5. СРЕСКН
борског одбора спремии, те када саслушаше горње разлоге нододбора, на највеће изненађење и Г. енискоца и чланова пододбора, извадише и иоложише на сто и други нацрт, коме за нодлогу служи ексарендација, и који нацрт гласи: Ш Т А Т V Т о управи, контроли и употребљењу манастирских добара. §. 1. Манастирска имања јесу својина појединих иланастира, која се нрема канонском одређењу (1У. 24. VI. 49. VII. 12. 19.) могу уиотребити само на одржавање и издржавање манастира и њихових цркви. А како је §. 1. "V*. А. у кр. рескрипту од 1868. године, нрогласио та добра за саставни део црквено-народних добара, то један део прихода тих добара може послужити и српсконародним црквешш и иросветним целима. § 2. Манастирска имања деле се на покретна и ненокретна. а.) непокретва су: оранице, ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шљивици, шуме, ритови, риболови, баште и разни мајдани, једном речи све што је у грунтовници као својина појединих манастира забележено и нашто се иорез плаћа; б) покретна су: готовина, вредносни папири, зајмови, д[>а!оцености и т. д. §. 3. Сва покретна добра свију манастира као: уложне књижице и вредносни напири иолажу се на име дотичног манастира коме припадају, у благајну српско-народних црквених фондова као засебни денозит свакога манастира. §. 4. Непокретна имања осим винограда, воћњака, шљивика и шума издају се под аренду на јавној дражби на једну или више година. Код шл>ивика продаваће се сваке године на јгвној дражби кад је томе време и благовремено годишњи род; а код шуша, шумска годишња сеча по прописаној шумској основи. Виногради, башге и воћњаци остављају се манастирским братствима на уживање тако, да су дужни од сваког јутра винограда годишње по 50 круна у централну благајну унети. §. 5. Саи разноврсни нриходи од иметка у §. §. 3. и 4. овог штатута назначени, улазе у црквену касу манастира, која се води при благајни српских народних црквених фондова у Ср. Карловцима.
сиоа <тр. 141.
§. 6. Од целокупног годишњег прихода на првом се месту плаћа годишњи државни и општпнски порез и еквиваленат на целокупно имање свију манастира, на другом месгу исплаћују се калуђери по штатуту о дотацији манастирског братства; на трећем месту плаћа се манастирско особље (и то шумарник-ферстер, мерник-архигекта, лугари, винцилири, баштовани и т. д.); на четвртом месту подмирују се годишњи потребни издатци око одржања у добром реду манастиреких здања и св. манастирских цркви као и осталих економских зграда при манастирима на манастиреким салашима, виноградима, те шуљама. §. 7. Од чистог остатка носле подмирења свију потреба у §. 6 овог шгачута сиоменутих, једна трећпна иде у манастирски фонд, а две трећине ј клврикално-нросветни. §. 8. Цеп гралну касу надпрегледа комисија, која се састоји из .једног архимандрита настојатеља, и ј^диог игумана наетојатеља које бира збор свију манастирски братства у мигрополији Карловачкој, састављен и-з настојатеља и најстаријег ио служби у монашгву брага свакога мана<тира на 3 године, — и изједног члана највишег автономног административног органа, кога исти из своје средине одређује. Исча комисија фаналише рачуне централне касе и испитује и одобрава прорачуне годишње за манастире које саставља и подноси надзор ник манастирских добара у друшгву са манастирским шумарником и мерником на основу овог штатута као и штатута о дотацији манаС1 ирских братстава. Комисији ово.ј председава сваке године други епискои дијсцезан ио старешинству, да се тиме сдговори канонским одређењима у IV. 4. VII. 12. §, 9. Све лицитације које се у овом штатуту спомињу, обавл,ају се у д<јтичним манастирима чија се својима лицитира, а у нрисуству манастирског настојатеља или његовог заменика, надзорника добара и фишкала фондовског, кој'! обавља и писмене иослове при лицитацији. §. 10. Овај је штатут донесен на основу §. 19. тач. 4. саборског упројетва од 1875. године, а ступа у живот само у свези са шта'1 утом о дотациЈи манастирских братстава, који се такођер но том § 19. тач. 2. доноси