Српски сион

С тр . 142.

ОРПСКЖ сион

Б р . 5.

Прелазно овределење. §. 11. Овај се шгатут увађа у живот на следећи начин: Најпре ће се оранице под закуп издати, и чим се то обави, распрода ће се фундус инструктус економски. Новац од фундуса, инструктуса економског водиће се за сваки манасгир засебно при депозиту манастира у §. 5. овог штатута споменутом, а годишњи интерес од тог новца улази у централну касу. §. 12. Од одобрења овог штатута рачгунајући прву идућу економску годину, морају се сва добра манастирска ексарендирати, а дотле се све води по затеченом начину. Са овим нацртом у свези и у исти мах имао би стунити у живот и штатут о дотаци.ји чланова манаст. братстава у митрополији карловачкој, којигласи: §. 1. Чланови иразославно-српског монаштва у митроиолији карловачкој двојаки су: 1.) једни су подељени по манастирима и сачињаваЈу унушрашње чланове манастирских брастава; 2.) а други су подељени по епархијама на разннм службовањима, на име нри дворовима архиепископа — митронолита и епискоиа дијецезана, при наставним заводима, при црквено автономним властима и канцеларијама, на парохијама и т. д., а рачунају се у вањске чланове манастирских братстава. §. 2. Унутрашња братства манастирска груписана су у појединим манастирима на следећи начин: у сваком манастиру има сталан или привремени (унравитељ) настојатељ, намесник, еклисијарх, ђакон и монах. §. 3. Плате унутрашњих манастирских братстава установљу.ју се овако: а.) настојатељ ако је Архимандрит добива — — — — — К 7.200 б.) настојатељ ако је игуман „ 1.000 а ако је управитељ — — „ 800 в.) намесник — — — — „ 600 г.) еклисијарх — — — — „ 500 д.) ђакон — — — — — „ 400 е.) монах — — — — — „ 300 §. 4. Настојатељи архимандриги раздељени су по епархијама и додељени су на службовање појединим епископима дијецезанима и према чл. XX. уредбе о епархијама од 1871. год. заузимају место сталнога нотпредседника кон-

зисторије. Место настојатеља архиманцрита, уаравља манастиром привремени унравитељ. § 5. На издржавање св. цркве (зејтин, тамјан, свеће, једеци за звона), даље за одевање једног искушеника и два ђака, добива сваки манастир из црквене касе годишње по 1000 К. §. 6. На издржавање куће и кухиње, за кувара, паракуварииу која је уједно и праља, за разно месо, живину, браишо, шпецерај, и рибу, дрва и подвоз, за осветлење и одржавање намешгаја у добром реду, добивају из централне касе следећи манастири: Гргетег, Крушедол, Бездин, Св. Ђурађ, Беочин, Кувеждин, Ковиљ. Војловица, Месић, Хопово, Шишатовац, Врдник, и Нривина Глава по 6.000 К, а манастири: Бешеново, Јазак, Фенек, Велика Ремета, Мала Ремета, Раковац, Пакра, Ораховица, Леиавина, Бођани, Грабовац, Златица и Гомирје по 4.000 К, годишње. §. 7. Кад настојатељ архимандрит ма из ког разлога. заузме дјејствителну управу свога манастира,, отпада привремени управитељ, а плата архимандриту смањује се за то време, док је у манастиру на половину тј. на 3.600 кр., дочим се за издржавање куће за то време из централне касе додаје већ опредељеној своти од 6.000 К. још свота од 2.000 круна годишње. §. 8. Све овде изложене потребне своте добиваће уираве појединих манастира из централне касе манастирске у Ср. Карловцима у тромесечним ратама у напред. Централна каса манаст. пак установљује се засебним штатутом о управи манастир.*ких добара, §. 9. Вањски чланови манастирских братстави не могу уживати поред плате коју за своја, звања добивају, никакве пдате из централне касе. За одело новоме члану братства, кад се исти калуђери одређује ое из централне касе 200 Круна. §. 10. Овзј штатут ступа у живот само заједао са шгатутом о управи, контроли, и уоотребљењу манастирских добара, и доноси се аа основу §. 19. тач. 2. саборског устројства од 1875. године". По прочит&њу ова два, односно три вацрта, које архимандриш пододбору предложише, сасгављен је овакав заииспик: „У седници су присутни чланови законодавног нододбора и чланови одбора манаст.