Српски сион
От?. 143
настојатеља. Председник законодав. нододбора впр. г. Гаврило Змејановић, ктворио је седницу, на што је прочитан допис саб. одбора А<1 СО. 981.Ј458. ех. 1905. Иза тога је прочитан нацрг маиаст. уредбе, што га је саетавио члан законодавног пододбора Др. Ж. Миладиновић. Поменути допис и нацрт прилажу се овде под •/. и •//. После прочитања реченог нацрта, чланови одбора манаст. настојатеља изнели су два предлога у погледу манастирског устројсгва, која су оба прочитана. За тим се пристуиило претресу поменутог нацрта и оба предлога, који се овде нод 3) и 4) прилажу, и претресом тим постигнут Је споразум у овоме: Да се већ сада привремено управа у погледу манастира тако уреди, да чист нриход од имања свиколиких манасгира има износити бар 62.000 К годишње, од којих има ићи 32.000 К, у клирикално школ. фонд, 20.000 К на монашку школу а 10.000 К у манастирски фонд. Ту своту донриносе манастИри по овим кључу: Крушедол 8.500 К. Бездин 8.500 К. Гргетег 8.000 К. Св. Ђурађ 6.5И0 К. Беочин 6.000 К. Кувеждин 5.000 К. Војловица 3.600 К. Ковиљ 3.500 К Шишаговац 1.500 К. Хопово 1 5('0 К. Врдник 1.500 К, Прив. Глава 1 500 К. Јазак 900 К. Бешеново 700 К. Фенек 700 К. Месић 700 К. В Р^мета 600 К. М. Ремега 500 К. Раковац 500 К. Леиавина 400 К. Ораховица 400 К. Ви1)ан,300 К. Грабовац 300 К. Цакра 200 К. Златица 100 К. Гомирје 100 К. Иоред илата пач да се уведу доплатица настојатељима и осталом братству тако, да би архимандрит као настојатељ имао 2.400 К. нлате и 1200 К. доплатка, иротосинђео као наст. 2 400 К. без доплатка, игуман као настојатељ 900 К. нлаге и 500 К. цоилатка, јеромонах као нривр. управитељ 900 К. плате и 300 К. доплатка, јеромонах као наиесник 500 К. илате и 300 К. доплатка, јерољонах као брат 400 К. плате и 200 К. доплагка, а толико исто има и сваки остали члан манаст. братства. На даље имао би се под ставком „инвестиција" створати резервни фонд за унапређење манаст. економије и стварања нових извора за манаст. приход. Шго се тиче коначног уређења манасг. управе, усвојено је облигаторно издавање манаст. земље у закуп, изузевши интравилане, одређени број манаст. братства према §-у 3. нредлога одбора ман.
настојатеља, а исто тако, да архимандритн имају доћи у седишта епарх. власти, којима ће придељени бити на темељу XX. чл. епарх. уређења, од г. 1871., а уједно да буде у том случају уређена дотација ирема §. 3. другог нредлога о дотацији". Као што се види, овај записник није верна слика онога ипо се збило, јер ограда односно мњење архимандрига о нацрту нододбора није ушло у њега, а исто тако наје речено, да је усвојен нацрт одбора манастирског, односно, да је споразум на основу њиховог нацрта ностигнут. За чудо, да поред свег тога, шго је исти заиисник написао г. др. Мита МушиЦки, уз припомоћ остла два члана, не ставише ни место где је састављон. Архимандрити учинише своје ооаске већ на лицу места на исти записник, но да се не би рекло, да хоће да се вуку клиика, потписали су та.ј крњи записник, у том уверењу, да ће иододбор поднети сабор. одбору о свему тачан извешгај. И ако је прошло од те заЈедничке ■ седнице већ година дана, саборски је одбор тек пре кратког времена, донео на тај споразум следећу своју одлуку: Ад С. 0. 4332.Ј1058. ех 1905. Ваше Преосвештенс/гво! У свези са извеипајем г. Дра Жгрка Миладиновића, члана саборског одбора о раду седнице законодавног □ододбора, држане у Вршцу дне 28. и 29. аорила (11. и 12. маја) 1905. године у нредмету израде нацрта за уредбу о управи и контроли манаслирских добара, — донео је саборски одбор у седници својој држаној нодписаног дана под горњим бројем ову одлуку: — „Извештај овај узима се на знање а изаслани пододбир овлашћује се да према до сад утврђеним начелима изради и сабореком одбору на даљи постуиак прикаже нацрт уредбу о управи и контроли манастирских добара, односно манастирску уредбу, уз ту нарочиту наиомену, да се у истој има узети као начин обрађивања манастирских поседа факултативно издавање нод закуп, да се број чланова братије у појединим манастирима има одредити према имовном сгању дотичног манастира и да саборски одбор сматра да је предложена плата архимандригима сувише висока; односно горњи нредлог за нривремено уређење узима се такођер на знање и узеће се у обзир приликом саета-