Српски сион

СРПСКИ сион

Стр. 14б.

меницама занима. Коме треба повада у зајам. пека иде њему, он ће му већ, по добру камату, набарити. Чим ,је меница платежна. а он дужнику на уходошапне: „скочила камата; поскунио новац"! Он је члан свију околних чивутских ловчаних завода. Међутим никада неће у лудо дати повац; зна свакога човека у ирсте. Ако је иоле сумњив, таки ои укн.ижи своје иограживање на пепокретност дотичнога дужника. Приликом удаје своје кћери дошао и оп на испиг са пријатељем иовим и младенцима код свештеника. Обичај је, да свештеник том приликоа каже поуку младенцима како се имају владати једно према другом у будућем брачном животу. Чујем после да ме је пред назаренима хвалио ради дотичног мога говора; но понајвише му се допало то, што за свој труд нисам хтео ништа нримити. Чудаовато је и то, да исги назарен и ако својој свакој ћерки дозвољава да се у цркви венча, ипак нерадо плаћа парохијал. Деца су му, поред свега тога што он иде у скупштину, ииак сва крштена у вери нравославној. Брло је незгодан положај свештеников у каквој сиромашној црквеној општини, где не само свештеника, него и иначе све нотребе црквене мора црквена ошптина прирезом парохијала да издржава. Међу гаке општине сиада и Надаљ. Нашем народу ништа није тако тешко плећати као парохијал. Због нарохијала често омрзну и на свештеника. Да бих се опростио те неприлике, замолим среског надначелника, да би с преиоруком подастрм) жупанијској скуишгини закључак овдашње политичке општине о усгупању 50 катастралних ју тара земље црквеној општини на културне цељи за 15 година, у намери тој, да не буде више приреза парохијада. Но у репрезенгацији општинској имаде три вирилна члана назарена и један Чивутии Исти назарени, удружени са Чивутом, не само што гласаху нротив предлога, него уложише иризив на жупанијску власт. Жупанија одбије нротест и потврди закључак општиски. Но назаренима, удруженим са Чивутом, не бл то досга, него и противу решења жупанијског уложе призив на највиши Форум — који најзад уништи закључак оаштин арцаки сиоп 1906.

ски! Ето ти дакле, брате Србине, ко ти је искоиао око! До јуче браћа твоја рођена, пазаропи, удружени с Чивутом! И Чивут је иазарену ближи пего брат рођени! Неки назарен овдашњи, ио занату кројач, а по занимању трговац, иде већ 19 година у скушнтипу са женом, па је онамо повео и женско дете своје, чим је изашло из школе. Но тешко је младоет снутати у окове нововерских моралних назора, те како је живе природе била, напусти скупштину. Као и сви назарени, тако и ови гледаху своме детету кроз прсте. што је напустило скуишгину; било из разлога тога, што знају да су и они кад год у тим годанама били, бало пак из разлога тога, што неће евојој деци срећу да убијају, имајући довољно нримера пред очима, да су пазаренски родитељи, водећи своју децу у скупштану, убили им срећу за навек. Имаде овде примера, да су женска деца иазаренска и с миразом од евојих 10— 15 хиљада Форината остала неудомљена, или ако су и удомљена, обично полазе за своју неприлику. Лично познајем .једну лепу ратарску девојку назаренску, • која се са мирнзом од готових 6000 Фор. удала за неког окорелог назарена, коме јо сва глава од удараца избележена и који је силне године провео на робији, које због својих изгреда док иије био назарен, које пак доцније као назарен, што није хтео пушку у војништву да нрими. Споменути назарен кројач-трговац дозволи својој ћерци да изостане од скупштине. Наравно као занатлијска односно трговачка ћерка, понела је и шешир и дала се, како се каже, „на моду". Шпекулантски карактер назаренски избио је и овде. Да би својој кћери гато бољу прилику нашао, разгласи, да она имаде 5000 Фор. мираза. Но не лези враже —■ и „не воведи нас во искушеније"! Између многих просиоца нађе се — на жалост, и један богослов, који запроси руку ове назарееке!! Назаренке велим заго, јер она дотле ае беше крштена, и ако беше напустила вазаренску скунштину. Па и ако, после просидбе, од разглашених 5000 Фор., спаде мираз на '2000 Фор., ипак се ствар свршила: ђуне гија даривао дево]ку! Узоунило се читаво село. Православни с ирезиром осудише

10