Српски сион

Стт' 170.

СРПСКИ сион

Вр 6.

купљивати јутро по јутро од Чортановачких Срба тако, да је већ почетком 1903. године било 234 учегника кпмасапије са споменутих 2580 јутара 312П 0 . Али што је најстрашније, од 234 учесника комасације, било је ни више ни мање него 104 Швабе а само 14 Срба страна, док Срби, житељи Чортановачки. спа доше само на 116 учесника. Дакле Швабе са Србима гтранцима добише падиоловичну вг~Кипу Од српских некад 2580 јут. 312 □" поседује данас/. 104 бешчинске Швабе повр шину у износу од 852 јутра 1071 О 0 , 14 Срба странаца површину у износу од 168 јутра 1990°, а 116 Срба праужитника површину ј износу од 1559 јутра 642 п 0 . Дакле Срби праужитници изгубише за непуних 20 — 30 година 1020 јута-ра 1270С 0 . Па ко покупова? Швабе! Еад се зна, да наш народ није се толико задуживао пре 20—30 година као данас, зачудиће се читалац, како је за то кратко време могао се овај оволики дуг нагомилати. Евога. Целокупан укљижени дуг на укупно горе означено земљиште износи данас 450.676 кр. 42 филира. Од тога отпада: 1.) на Швабе (њих 45) 219.637 круна 86 филира, 2.) на Србе странце (њих 10) 56.682 круна 46 филире 3.) на Србе праужитнике (њих 86) 174.356 круна 10 филира. Ето, то је слика једног места, у ком ниједан Шваба не живи ! А шта да кажемо за Бешку, Крчедин, Инђију, Руму и румску околину? Није Срем више рај !*

* И ако с'мо знали, да од оно доба, како је у 1860. годинама капетан бешчански Тесла дозволио да се Швабе населе у Бешци и Крчедину, до ког доба у тим селима не беше ни једног Швабе, исге покуиоваше доста сриских кућа и земаља; ипак нисмо могли ни слутити, да они у чисто српском селу Чортановцима нрекупише 852 југра од Србаља. Овамо од 1860. ми Срби терасмо велику иолитику и градисмо свакојаке фантасте и неизводљиве нрограме, те увлачисмо у политику не само интелигенцију, него и трговце и занатлије — у ново доба увукосмо и земљоделце —, а народ сам себи остављен, нродаваше „лудим Швабама" своје куће и земље. Чортановци су познати са свога радикалства; та у Чортановцима је угледао света и данашњи председник главаог радикалског одбора; а из горњег павода видимо како Срби стоје у Чортановцима. Шваба не тера политику — тек у најновије доба и они почеше водити је —, иего куиују земљу, а

Д о п и с = Нарловци, 15. фебруара Често се данас хоће да истакне разлика између данашњег нашег богословског нараштаја и оног ире 20—25 године. Ако се то чини у корист садањих богослова, с правом се чини; јер заиста постоји велика разлика између оне богословије у којој је било довољно вмати леп глас, у којој се из литургике давала н. пр. овака питања: каква је икона у ађанској цркви на том и том месту, и ове која је на томе степену, да може данас сутра постати Факултет или академија. Има и друге разлике, за коју можемо захва јшти Филоксери. Глас данашњих богослова истина још трпи због „славе" предака им; но надајмо се, да ће семинар учинити томе краја. А разлика је међу данашњим и пређашњим богословима и у спољашности. Ко је знао старе богослове, који беху на подобије путујућих глумаца у мртвој сезони, и познаје данашње; тај ће то признати. Истина је да спољашњост не чини човека, но често је мерило за висину интелигенције му и васпитања, а и лепше је видети чисто и пристојно одевена младића. Тако бисмо могли и ову носледњу разлику са задовољством констатовати, да она није у крајној линији узрок једном чудном по.јаву у животу нашег свећеничког нараштаја. Интересантно је видети, како та сгвар може да је узрок појави, која се ни са интелигенцијом, ни позивом свећеничким, ни са многим чиме не слаже, те ћемо је зато издаље посмотрити. Људи се одају појединим струкама или зато, што су им драга, или што морају и не могу на ино- Тако је и са регрутовањем наших богослова. Једни су дошли у богословију осећајући се позванима да буду свећеници, а други зато, што им материјалне прилике не дозвољавају, да се отисну на универзу, — што су сироти. Но и

Србин тера политику, а продаје Шваби куће и земљу. И ако је настунио већ 12. час, ми никако да се опаметимо и да једном почнемо паметно радити и живети. Познато нам је, да г. Радослав Марковић *од дужег времена ради на статистици Подунавља, и ми са страхом очекујемо његов рад, јер смо уверепи, да ће оп сваког паметног Србина ожалостити. Тек ће се из њега видети, како рђаво стојимо материјално у пајбогатијем крају Срема. Уред.