Српски сион

Б р. 6.

СРПСКИ

сион

С тр . 169.

се в доми своја, Наипаче иомежду собоју љубов да стижу и ни једин да не дерзнет у чему буди обшчеству разоравати и с комшијами мирно живити". „ Одјејаније " — одређујз исти собор од 1759. г. — „како игумен, тако и проча братија, что не приличествујет нашего званија, под лишение чести безчинаго наказаниа да не дерзнет ни једин носити. Капу от кадифе, веће светогорску; на халина капке, илити залиске от кадифе и свиле, тако и поставе кроме платна и церне коже; око руке гајтан и ширит, тако и појасе усмене и от чоје двоструке и лике — никакоже. ГГалице сребром оковате никако. Шешир и другу капу у монастиру, и двору у вароши, градови и по сели никакоже, окром на пугу и на пољскому дјелу, веће у свом чину. У двор без чина, то јест манторос и камилавка, да не јавитсја ни једна". У погледу ношења косе и браде- заповедио је г. 1767. митрополит: „Что би братија, како јеромонаси, дјакони и монаси, својих коса не стригли, или браду подбријавали. Нонеже ако би се који у напр^ак познао, који би против заповести РБих. Екселенције и уредбе чинио, онај оће навек от својего монастира отлучен бити", 0 публиковању ове наредбе међу братством извештава архимандрит митроиолита у „Репорту" од 27. октобра 1767., у којем је уједно, поводом једног конкрегног случаја »овреде опћег начела монашког у питању личне својине монаха, од стране јеромонаха Симеона, братски собор обележио своје становиште о ириватпој, личној својини калуђера. Ово је тај случај: „Отац Симеон покусилсја от домаћег винограда његових синоваца отбројил до 30 верста под грожђем и на своју сграну именовао и обрао и особито кроме монастира свезао кљук у Перњавор". То је дакако изазвало код братије негодовање. Сазива се собор, на коме он свечано обећава, да „от сего дна оће виноград иродати и да се више неће његов назвати, које објешчаније љегово он сам својим писмом потверждујет". Исти собор саопћава у поменутоме „Ренорту" овакав закључак митрополиту: „Од сад ако би се у нанредак брат покусио да би шчо ннјмање ио себи имао или кроме обшчества, коега брата називало шчо, (или који би своје косе стригао, или подбријавао), — тако објешчавамо се, да онакога не

ћемо тајити, но оћемо абије Вашој Екселенцији јавити". „У церкви болесником шчо се чита", одредио је „собор" од 23 јануара 1758. „молбани, да се меће у једну шкатуљу, и от масла свјашченија по један марјаш и что се проси по церкви с тасом и то да се иодели у години дана по четири крат свима једнако зарадио обу~Ке и . За остале пак потребе „за дерва за свјешче и прочаја потребитаја", нека се по одредби „собора од 6. авг. 1759." побрине Игуман. (Свршиће ве.)

Како економски етојимо ? — Драг. ДрагојевиЂ, парох Да смо ми Срби у сваком погледу заостали за другим нанреднијим народима; о томе већ нико не сумња. А да економски иронадамо, о томе је сваки беспристрастан Србин одавно уверен. Има неких, који не познавајући добро народа, пишу и на сва уста говоре, како смо ми Срби економски напредан народ и да смо бар у Срему господари ситуације. И збиља, кад би нас ко само ценио по спољашњости; тај би морао рећи, да пливамо у добру. Али кад би мало дубље загледао, видео би да грцамо у терету. Док некад добро економски стајасмо, нисмо тражили блиставу спољашњост, али чим почесмо проиадати, тада изникоше и дукати и мода и све зло наше, бајаги да заиушиио свету очи, да не види пропаст нашу. А кад би се сви, који су позвани, озбиљно латили да. темељно нроуче економско стање народа нашег, ја сам уверен, да ба се уплашили од нронасти, којој наш народ на сусрет иде. Да ово докажем, изнећу овде без икаквог коментара економско стање једнога места, у коме нема ни једне душе иноверне, где су све прилике згодне и повољне за економски напредак, на ће се видети, шта учинише околне Швабе за непуних 20—30 година. Бро.јеви нека говоре. По извештају кр. комасацијоног поверенства жупаније сремске, комасирана је у опћини Чортановци површина земљишта у износу од 2580 јут. 312 п°. Сва та земља. била је пре 20—30 година у рукама житеља Чортановачких, овејаних Срба. Мало по мало почеше бешчанске Швабе пре->