Српски сион

С тр . 168.

СРПСКИ СИОН

Протоколист: јеромонах Теофан Кључар: монах Сава Иконом: јером. Христифор Гостилник: монах Никанор Трапезар: монах Атанасије На Кувалову: јеромонах Мојсеј На водениди надзиратељ: монах Неофит. Те је године било „10 јеромонахов, 1 дјакон и 4 монахов, а постригли с' 2 монаха: Никанор и Атанасије". Умро је један монах „једин брат старец Арон монах, исповједалсја и причастилсја св. таин и погребен 25. марта". Духовник је братији био Теодор (Теодосије) јазачки и Леонтије реметски. Архимандрита је те године исповедио Авакум придворни духовник, а намесника Максима, архимандрит студенички Константин. Године, 1768 и 1769: Намесник: Максим Еклиеијарх: Лаврентије Кључар: монах Симеон Транезар: јерођакон Самуило Гостилничар: јеромонах Стефан На Кувалову: јеромонах Мојсеј Иконом: монах Саватије Протоколист : Теофан Година 1770.: Намесник: Максим Еклиси.јарх: јеромонах Мојсеј Поповић Параеклисијарх: .јеромонах Теофан Заклети старци: хаџи Исаија, јером. Мојсеј Милинковић, јером. Јосиф, јером. Максим На Кувалово: јером. Христофор Иконом: јером. Лаврентије Гостилник долњи („да прима просте госте): јеромонах Стефан Гостилник (горњи?): дјакон Самуил Протоколист: дјакон Павел Кључар: монах Неофит Те је годпне било 12 јеромопаха, 2 ђакона и 1 монах. Године 1771.: л Братие у њекоторое времја, јакоже прежде двадесет или тридесет љет, бивало по двадесет пет или вјашчше. Ниње находитсја госп. архимандрит, 10 јеромонахов, 2 дјакона, једин монах". Како су дужности међу њима биле раздељене, не спомиње се. Године 1772.: Намесник; Максим

Еклисијарх: Мојсе.ј Поповић Параеклисијарх: Самуил Гостилник: јеродјакон Павел Кључар: Пантелија Доњи гостилник: јером. Стефан. Године 1773.: Заклети старци: хаџи Исаије, јером. Мојсеј, јером. Максим, јером. Јосиф. Намесник: јеромонах Лаврентије Типикар: јеромонах Теофан Параеклисијарх: дјакон Павел Гостилник: јером. Јероним Кључар: Пантелија Протоколист: јерођакон Павел Печате вручих паки хаџи Исаију, јако назиратељ над паћенијаши. Године 1774.: Било је 12 јеромонаха, 2 ђакона и 3 монаха. Те је године (25. марта) енископ бачки Мојсије Путник који је тада дошао у манасгир у госте са енископом пакрачким Атанасијем Живковпћем, рукоположио за ђакона Леонтија пострижника крушедолског. 0 подели дужности међу братством не спомиње се. Како треба калуђери да живе и да се владају у манасширу и изван њега, одређено је такође на братским „соборима" у томе перијоду времена. На сабору 28. дец. 1758. извештава архииандриг братију, да му је Њ. Екселенција „сказал заповјест да ни једин не усудитсја с госпоствујушчими и с иновјерними каковје корешноденције, или разговора, или правице имати, дондеже не јавитсја у двор архиепископски". Собор од 6. авг. 1759., на коме је — по налогу митронолита — присуствовао архимандриг шишатовачки Викеатије, донео је овакав закључак: „Чго ба ми всјаческиј правила, издата от Њ. Екселвнције Г. архиепискоаа, обдержавати будемо, и по чину монашескаго житија водитсја будем. Скитати се и просити но сели да престанемо, веће орати, сејати и радиги, винограде копати за своје уживљење и окормление и економију стројити". . . . „Сваки да узимље ноучителне книге из ризнице и да обучевајутсја свакога празника, и недељне дне. Датое от Њ. Екселенције Г. архиепископа в церкви народу да нрочитајетсја и народ да обучевајет сја, что би нриходјашчии ко монастиру с ползом возврашчали