Српски сион

О тр. №. СРПСКИ

вредна. У току времена почело се на та начела заборављати, са пута очигледности прешло се на изучавање пуки речи, вербализам. Вербализмом се одликовао особито средњи век, век надмудривања, цепидлачења о појединим речима. На концу тога века оживљава енглески филозоф Вакон Веруламски начела очигледности изјавом: да све треба посматрати и испитивати властитим чулима, све знање треба да извире из искуства. Ова изјава је вредила за науку, а Јан Амос Коменски ју пресади у поље опће наставе. ЕБегова велика дидактика диван је подарник начела очигледности у настави, а „ОгМв зепзиаПит рЈсШз" рагаирио је по педагошком свету уверење да се сликама очигледна настава унапређује. Славни словенски педагог нађе сљедбеника у овој науци. Енглез Цон Локе, Француз Русо, па „отац очигледне наставе" Песгалоци и многи други прокрчише пут очигледној настави по целом свету, отворише јој врата свију школа, унесогне ју у све наставне предмете, а Немци Беп2е1 и С. \^гаде и у катихетичку наставу. Па као што у свима наставним пред метима, тако се и у веронауци у данашње време високо цени очигледност. Помоћу очигледне наставе добивене преставе јасне су, појмови су бистри. Катихетичка теорија нас учи да се очигледношћу користимо као помоћним среством при стварном тумачењу. Ако деци пружиш предмет да га непосредно гледају, буди уверен да ћеш тако у души њиховој најбоље створити појам о њему. Ако предајемо о створењу света, укажимо деци на поједине створове који им пред очима стоје, тиме ћемо већ при почетку катихизовања пробудити у деце интерес за катихезу. Ако предајеш о храму Божијем, св. одеждама, сасудима и утва рима, о црквеним књигама — одведи децу у св. цркву, покажи им све то у нарави и тако ће добити јасне појмове о предаваном. Но непосредно гледање не може се у веронауци тако и толико провести, колико н. пр. у реалним наукама. За то

СћОН В р. 6.

ћемо се ради очигледности послужити сликама, па упоређењем познате ствари са непознатом, указујући на једнаке и неједнаке биљеге. Ради успешног провађања очигледности у веронауци, употребљавају Немци Хердерову ВМегђЉе1. Ми овакове библије у сликама на жалост још немамо, а у колико катихета не би при руци имао ни других слика, нека се послужи са школском таблом, коју свака школа има. I. Школока табла. Приговориће ми можда ко год, да сваки катихета не мора бити вешт цртању па да ће се према томе слабо моћи школском таблом користити. Истина је. Но овде се не тражи н вештина. Са неколико потеза даће катихета контуру ствари коју деци приказати жели, а бујна ће дечија фантазија све друго испунити. Ко од нас није гледао како мала деца цртају по нешто, па говоре како је то човек, кућа, коњ и т. д. ме^утим одрасломе тај цртеж мало личи на ствар коју оће да прикаже. Најневештији у цртању катихета ће дакле ипак моћи и имати толико вештине, да жељену ствар доста верно представи Наравно да ствар мора најпре пластички описати, па тек онда ју цртати. Говоримо примерима. Предајемо остворењу света. Том згодом описујемо што очигледније видљиво небо и земљу, говоримо о бреговима н. пр. у равноме Срему, а слике немамо при руци да катихуменима покажемо. Можемо о висини брегова приповедати колико оћемо, катихумени нам неће ни пошто стећи јасне представе о њима. Табла ће нам помоћи. Неколико кривих црта на табли, са неколико цртица сене (шатирунг) и представа Је у души дечијој створена. Пропустимо ли то, нисмо ударили потребан темељ. Како ћемо онда у другом разреду говорити о гори синајекој, како ојелеонској , о Тавору, о Голготи кад нам деца у опће и немају представе о брегу, о гори. Предајемо исгу катихезу па спомињемо море. Ја сам се потрудио да у својој шестој катихези „Бог Је створитељ неба