Српски сион

СРИСКИ СЖОЕ

Отр. П7

и земље" очигледно деци прикажем море, Рекао сам: „ . . . . море и у њему пуно ноде, а дубоко, јако дубоко. Кад би наша црква заједно с кулом у море угпла, не би се из воде ни крст видчо, тако је море дубоко. И широко је децо море. Кад би се по њему дуго, дуго на лађи возио, не би ништа видео, само горе небо, а око себе свуда воду". Ту су описане две димензије мора држим очагледно, па ипак иисам сигуран да би деца, која ни Саву не видеше, стекла већ овим бар прилично добру представу о мору. Но потрудимо ли се после овог описа, да им са неколико потеза на табли прикажемо и валовиту површину морску са лађом и димњацима на њој, уверен сам да смо душу дечију обогатили саједном новом представом. А код предавања о преласку преко црвеног мора биће им представа о мору већ позната, и дивиће се и поклонити свемогућству Вожијем, које Израиљце невлажними стопами преко црвеног мора преведе. Цртањем на школској табли послужићемо се дакле кад год нам је потребно да створимо у души дечијој представу о конкретима која им ни непосредно, ни на сликаној слици не можемо показати. Примери: змиј Х река, Мојсијеве таблице и т. д. Осим горе изложене помоћи може катихета у своме трудном послу имати користи од школске табле још у једном правцу. Психолози и физиолози доказују, да скоро девет десетина свију наших опажаја одпада на вид. Опажања су вида најважнија, најјаснија, она нам стварају у души трајне, тако рећи неизбрисиве слике. Многи ће се између нас сетити, да је у много случајева упамтио страну и место где је читао ово или оно. Одите да се и ми користимо том психолошком истином. На сваком кораку при катихизовању сретају се катихумени са по где којим страним — особито јеврејским именом и пазивом. Ту су имена места: Витлејем, Египат, Јерусалим, Назарет, Кана Галилејска, Наин, Витанија, Гетсиманија и т. д. Ту особна имена: Крститељ ЈоОРПОКИ ОИОН 1906.

ван, Јаков и Јован синови Заведејеви, Јуда Искариотски, Јаир, Кајафа, Понтијски Пилат и т. д. Именице: пасха, волсви; па грчке: евангелије, апостол и т. д. Ту опет црквенословенске речи, израза, реченице. И све то имају да упамте мала деца од седам и осам го дина. Заиста тешка ствар. Сви знамо из искуства колико безброј пута морадосмо дати хорално поновити коју од тих речи, док ју деца не утубише. Но користећи се горе изложеном психолошком истином, савладаћемо ову тешкоћу много, за 50 % лакгпе и пре. У првом разреду још не читају деца добро. У другом ће већ моћи катихета на школској табли крупним, разговетним писменима написати нову страну реч, рецимо: Кајафа. Сад ће запитати једног ученика: шта сам ја на табли написао Н? Тако другог, трећег — док се не увери да и најслабији знаде прочитати. За тим ће управити погледе дечије на таблу и дати да сви заједно изговарају слог по слог: Ка-ја-фа. Неколико пута тако и ствар је готова. Овде су два чула радила, вид је слуху помогао. Написано на табли написаће се у памети дечијој, и то трајно. Неколико година. трудио сам се да у школи научим децу одговор на 60. питање из катихизиса преосвећеног Летића : „Спаситељ је дошао на земљу, када је Бог спремио људе, да Га дочекају, а то се збило послијс 5508 година од створења свијета", и пошло ми је за руком, али само за онај час, идућег часа нису већ катихумени знали годину. Употребљавајући увек таблу где се год то даде, сетих се али тек ове школске године, да и годииу 5508. напишем на табли великим бројкама, и гле, чуло вида учинило је дивну услугу, идућег сага сва су деца годину тачно знала, помоћу које су онда и сама на табли израчунавала коју годину од створења света данас бројимо. У нашем катихизису и ако нема много али ипак има таксативних набрајања, тако н. пр. код питања 112. каква је црква? — имаде 4. Код п. 116. како нас спасава Дух св. кроз цркву? 12