Српски сион

196.

вих кленем и отлучајем, а послушајушчим заповједи наше и исполњајушчим, благодат, мир и все благополучије желајушче молитствујем С еим остају вам всјем благохотниј. В Брашовје 1735. Декем. 28. М. П. Никанор Мелетијевич (Савремени превод с рунун. — М. П. А. К.) 6. 1741., Јуни 27. Патријарх Арсеније 1У. ЈовановиЛ, одговара иравославним румунима у Ердељу на њихове молбе: да Ле се посшарати невољи њиховој лека наЛи; да Ле иитање о јурисдикцији његовој над њима, коју они тако желе, ивнеши ир*народно-црквени сабор и ш. д. Арсениј Четвертиј Вожијеју Милостију Архиепископ Пекскиј и Патриарх всјех православних Христијан Славеносербских, Болгар. и прочаја. Вејем Благоговјејним протопопу и иним свјашчеником, купно и обшче братијами, честним жителем от Болгарији Брашовској, нам в Дусје Свјатјем љубезним синовом, благодат и мир буди в. г. от Бога вседержитеља, от нас же молитва и благословеније. Писаније в. г. от Јунија 4. нам послатоје, ниње пријахом, и јаже в њем содержимаја, добрје јесми разумјели. За свјатиј олтар что се нудите свршити, похваљају усердије, и радујусја ожидаја оноје свршеније, да знам, како глаголете по должности, коју имате, и ми вам абије будем послати благоеловеније да се может служити Божеетвенаја жертве. Подобње за депенденцију онија свјатија цркве, јакоже вам сотворихом извјестије прежде, будет јављено на обшчеје наше собрааије, посљедујушче, јакоже и написахом вам, за друге тјагобе и страданија что там терпите, доволно јесми извјестни от нашего сина во Христје гос., логотета Владула Малаеска, за које не малу бољевн имами, и молимо Бога. да нам да времја и начин, да вовможемо вас утјешити. По сих молитствујушче вам от милостиваго Бога

избављеније душевноје, и благополучни сукцесори — посилајем вам отеческоје благословеније всјем обшче. В Ви'ење 1741. Јун. 27. (Саврем. превод с румун. — М. II. А. К). 7. 1767. Писмо иравосл. ердељских Румуна митроиолиту Павлу НеиадовиКу — у коме му сликају бедно стање своје и невоље љуте, које од државних власши и унијата иодносе ради своје иравославне вере, — те га моле, да им иошаље иравославног еиискоиа сриског закона из Карловаца и да их за■ штиши од насиља њихових неиријатеља. Преосвјашчењејши госп., госп., и прочаја. 0 сем жалимо и плачемо ми Власи обрјетајушчисја у Ердељу и труждајемсја содержати закон восточни и от толикаго наказанија невјеми и что да еотворимо, от которих будем и писати понеже всја неможем писанију предати. Јако во сије љето во Цвјетоноснују Недељу в полуношча послал јесте фебиров от Винци за једно 20-т Мажара, и ударили прежде у Себишел и свезали стражу, која чува краину еелскују, да би нејавили кому; и отишли неунитскому попу, а необрјетшега все что в домје нашли отнели: 74 тири ведра вина и 2 вола и 2 сандука с халинами оставивше саме зидове голе и отишли на Сешчор будући да су близу куће. И паки свезали стражу от краине селске, да не изјаве. И отишли једному попу неуниту, и њега ненаишли дома, и глобили га вземше 100 ведра вина и все что су нашли. И отишли другим двум поповом неунитом, обадва во једином двору. И обоих свезали и били и разбили им фуруне и били их во смерт и жени их, и вукли их ва косе по земли у путу до бировског дома, и свезали им руке наопако, мале шчо се нису распали. И није им то било доста, но и везаних били, и видјевше они таковиј немилостивиј бој ночели викати, да су Хрсузи дошли у село и људи скупили се. А мажари видјевше људскоје