Српски сион

Б р. 8.

СРПСКИ сиов

„Дубровпик " је донео о животу, раду и сахрани елископа 1>расима следеће иодатке и извештај: „Од када је стао на, снагу, носветио је цео живот књизи српској и добру народном. Обилан му је књижевни рад; он са својим пок. братом чувеним Др. Божом ГГетрановићем и блаженопок. митрополитом сарајевским Ђорђем Николајевићем, уре!ђивао је ондашњи далеко чувени часопис: „Српско-Далматински Магазин", те су великијех заслуга стекли, будећи са њиме народну свијест Срба Далматинаца. Око часописа тога били су се окупили сви виђенији и бољи књижевници онога доба. Преосвештени владика Герасим са својијем радом стекао је врло лијепо и завидно име. Дарежљив и благе нарави био је и многу је сиротинску сузу осушио, а живот му је иун добријех дјела. Помагао је свештенике и учитеље у њиховом родољубивом раду, а исто тако и књижевнике. Основао је фонд из кога ће се издржавати на наукама занатлије на нанредним и вјештачким занатима. И што је најглавније, приходи су му били мали, и оно што је давао закидао је од усга својијех. Родио се у Шибенику 23. Априла 1820. године. У своме родном мјесту свршио је основну школу, гимназију и богословију у Сремским Карловцима. филозофију у Загребу. Много година био је ирофесор у задарској клерикалној школи, затијем архимандрит и подпредсједник Конзисторије из кога је својства наименован Епископом новоустановљене Епархије Боко-Которске, Дубровачке и Спичанске, у којој је до смрти своје остануо, иремда су била нуђена много виђенија м.јеста. Примио је објет у Ман. Круии 14. Окт. 1844; рукоположен за ђакона 9. Дец. 1844. 20. Јула 1846. за свештеника; нроизведен за архимандрита 6. Дец. 1855.; наименован за Епископа 25. Фебр. 1871.; потвр^ен 9. Маја 1874; исталиран 26. Маја исте године." „Сав Котор освануо је у ирнини и оживио у неком тужном миру и на особит начин. У 8 сати спровод се упутио из Конзисторије, гдје је и стан владичин, око цијеле вароши до цркве св. Луке, гдје се часком усгавио. Пред црквом је говорио прото Душан Васиљевић о животу и раду нокоЈникову у кратким цргама. Од цркве се је спровод упутио

према обали, гдје је мртво тијело унесено и на лађу положено, на одатле нренето на Мељине. Један дио изасланика, војничких власти и чиновника превезао се с лађом, коју је војничка власт добровољно устунила за ову прилику. Сила друштва и корпорација било је застуиљено. — У Мељинама је мртве остатке дочекао владика Милаш, који је по сата прије приспио с Кирилом Митровићем, новоименованим епископом црногорским. С Мељине се упутио спровод према манастиру Савини гдје је одржато опијело, које се је свршило у 2 часа по иодне. Из цркве манастирске изнесопте тијело и пронесоше га око цркве, па га спустише у гроб који је покојни Герасим сам још 1878. саградио". И ако је блажене намети ецископ Герасим дочекао лен век, ког је већином провео живећи умерено у здравом крају у здрављу, у ком се дугом веку што-но реч сит нарадио и у школи и у цркви и на књижевном пољу; ипак је отишао Богу на истину с једном великом тугом и раном на срцу. А та, његова туга и рана састојала се у томе, што је он желео и молио се Богу, да му се дијецеза придружи матери цркви сриској мптрополији карловачкој. И не дочека је сирома иснуњену, а како је желео да још то дочека! Но, што њему не беше суђено да дочека, дај Боже, да је његов последник дочека испуњену, што већ данас није тако немогуће, као што беше за његовог живота. А могућпост остварења те жеље, и то не само његове, него и сваког нравославног Србина, назиремо ми у „новом курсу", који је ставио себи у задатак, да се Далмација здружи са својим посестримама Хрватском и Славонијом, и чим се то помоћу моћне „здружене браће" учини, по себи ће со решити и питање, куда да потнадну и две српске епископије у Далмацији. На глас о смрти блажене намети епископа Герасима, благоизволела је Његова Светост наредити да се на резиденцији патријарашкој истакне црна застава и смрт је његову дао огласити великим звоном. Као званично гласило српске јарархије у митрополији Карловачкој, изјављујемо пречасној конзисторији Боко-Которској своје учествовање у тузи за њеним добрим архијерејом