Српски сион

С *Р. 238.

предати се. А како је нам чрев Ивана I јереја всемилостиво предјављено шчо би ми нужде и насилија в закоње јеја, Имп. Величеству всепокорњејше представљали, котороје ми такожде и досеље чрез Г-на високоблагороднаго пример мајора новосербскаго Г-а Димитрија Михаиловича потшчали се. Обаче и в том за ревност благочестија својего страху предајемсја по не малих ревностеј, всеусердно припадајушче просимо Јеја Имп. Велич. и в напред что би не отрекла се во всјаких нуждах назрјеније имјети занеже ми нико ли болшаго здје в такових дјелах вјерњејшаго неимјејем вјери и благочестију нашему, кромје предпомјанутаго Г-на пример мајора Димитрија Михаиловича. За које весма здје болшему вјеројатију собственами именами, како свјашчении, тако и помјестнии својеручними именами подписујемо се и печати потврждујемо. Писато у Селишче 28-о Октомвриа. (Препис — М. П. А. К.) (Продужиће се.)

Калуђери манастира Каленића и других манастира у Хопову. д. р. По тврдњи г. Милана Г Б. Милићевића (Манасшир КалениЛ , Београд 1897. стр. 14.), Турди сј за време Кочине крајине 12. фебруара 1788. запалили манасгир Каленић у јагодинској нахији. Калуђери каленићски и други пређу ао том са својим игуманом Јосифом Вукашиновићем и са црквеним стварича и утварима у манастир фрушкогорски Хоново, — те неки су непрекидно били у њему, а неки само за време, од куда су их пренели натраг у Србију тек 5 Марта 1795. Из наведених прилога, види се каква је о њпма и за њлх вођена кореспонденција између карловачких митроаолига Мојсија Пугника и Сгевана Стратимировића и игумана хоповских Василија Недељковића и Самуила Нешковића. Подједно наводимо и тачан инвенпр ствари пренетих у Хопово 1788. године.

В Р. '9

За ове податке благодарни смо високопречасном Г. архимандриту хоповском др. Августину Бошњаковићу, које нам је уступио на унотребу. Прилози. I. Иреподобњејши Игумон! Два ова јеромонаха монастира ђелие в Сервии сушчаго именем Пајсеј и Мојсеј за ниње носилајутсја к вам в тој конец, воеже би их в мон. ваш примили, на их входи и чсходи добрје позорствовали, им братское пренитание издавали, како да с тјем в б.једних их обстојагелствах им спомошчествоватисја может, докле и их игумена в мон. Фенекје находјашчагосја далше о том воаросити буду. А занеже они свое коње имајут, дозволите убо им на мјесту коему иасти. В Карловцје 29. Апр. 1788. Мо.јсеј Путиик с. р. Архиепископ. Игумену ман. Хопова Василију Недељковићу. II. Преаодобњејши Игумен ! Игумен Јосиф из мон. Каленића с једним старцем своим именем Саиридоном (Вујановићем) и с треми дјетми из Турецкија на ову страну избјегнути потиналисја, когори по извјестију мње даному при нињешнем военом обстојателствје немалија услуги сему аустријскому двору учинили сут, и зато за време трајушчеј сеј војни, предаомјанутк мње преноручени јесу. Того ради на тој конец вааЈему преподобију старец Спиридон с треми дјетми посилаетсја с тим придатком, да ви јединују келију опредјелите, неменшеже препитание, и љубов јако странонришеданш отдати неотринеге, занеже предречени игумен Јосиф в намјерении јест, паки на њекое краткое времја возвратити се в монастир свој јеже преаоручају, јесм Вашего преподобија Благожелателни В Карловцје 4 Маја 1788. Мојсеј Путиик с. р. Истом игуману.

ор пска сиоћ