Српски сион

Стр . 22'б.

ншосеб ради получења земаљских прииомоћи или потпора односне молбенице њихове покупе, те Преузвишености Вашој предложе, која ће доброту имати свој односни главни предлог скуна са свим потребним иснравама и подацима мени коначног одлучења ради принослати. 1. Жолбенице иоједипих грчко источних црквених опЛина за подијелење земаљских ирииомоћи, а ради изведења потребитог оправака или градње богоштовнвх зграда морају безувјешно обложене бити: 1.) са односним скунштинским закључком у погледу нужног посла и еачина, како се кани грађевни трошак подмирпти; тај закључак мора бити провиђен одобрава^ућом запорком по претностављеној духовној области; 2.) са грађевним оператом, састојећим се из техничког налаза, грађевног нацрта и трошковника те доказницом мјера; 3.) са исказом црквене имовине, готовине и некретнинах, актива и пасива; 4.) са искааом о броју душа парохијана, њиховог земљишног посједа те њиховом годишњом дужности на државним изравним порезима. II. Молбенице грчко исшочних свешше■ ника те свештеничких удова и сирочади морају обложене бити сведоџбом о ниховим материјалним и Фамилијарним околностима; а на покон свака мобеница клаузулирана бити: е да ли молитељица ужива каку мировину и у којем износу и одакле; те да ли је течајем године 1906. већ до била какву потпору можда из народних Фондова и у којем износу; јер би се иначе врло лахко могло догодити, да једна те иста особа из два вријела надарена буде, док друга, можда и много оскуднија, нвшта недобије. За свештеничке удове и сирочад пак треба још и о њиховом моралном понашању приклопити сведоџбу. Молбенице, које тако иншгруиране небуду, неће се ни под којим увјетом у обзир узети моћи. Примите Преузвишени господине израз мога особитог велештовања. Гр. Т. ПејачевиБ с. р.

А<1 бр. К. 432./3 79. ех 1906. У Загребу, дне 6. травња 1906. \ Бр. II. — 684. ех 1906. Основа наредбе кр. Хрв. Слав. Далм. Земаљ владе одела за богоштовље и паставу, од 6. травња 1906. год. бр. II. — 584 , којом се уређују нразници нод школском годином оних средњих завода, у којима има знатан број ученика грчко источне вјероисповјести. У неким овоземаљским средњим заводима број ученика грчко-источне вјеро исповести надилази трећину па и кад и кад и половину свих у дотичном заводу уписаних ученика. У тим заводима школ ски празаици заповиједаних и иних црквених благдани римо-католичке и грчко-источне вјероисповјести запремају толик број дана, да се прописана научна грађа не може у одређензм размаку времена оним мирним током и оном темељитошћу предузимати, како је то за успјсшан напредкк у наукама иријеко нотребно. С тога је нужно, да се за те заводе празници под школском годином напосе уреде и да се за њих у том погледу изда једнолична наредба. На темељу тога налази кр. земаљска влада, одјел за богоштовље и наставу одредити. да у кр. гимназији у Госпићу, и кр. реално] гимназији и с њом спојеној вишој трговачкој школи у Земуну, у кр. малој гимназији у Митровици и у кр. мушкој учитељској школи у Петрињи, имају сви ученици без обзира на вјероисповјест под школском годином празновати ове дане: 1. Имен дан Његова цес. и кр. апостолскога Величанства дне 4. листопада; 2. Дан смрти благопокојне царице и краљице Јелисаве дне 10. рујва свечаним задушницама и дан св. Јелисаве у прославу спомена на благопокојну царицу и краљицу Јелисаву дне 19. студенога; 3. Дан, којим се закључује прво полугодиште, дне 31. сијечна; 4. Новрх недеља заповедне и ине црквене благдане цијели дан и то: а.) римокатоличке : Малу Госпођу 8. рујна, Све Свете 1. студенога, Безгр. зач. бл. дј. Марије 8. просинца, Бадњи дан и