Српски сион

ориски сиое

зиције у листонима обећавало народу и замерало владујућој страици, и како ће по свој прилици опозиција постати владајућом странком, имаће већ прилике да је потсете на своје обећање и замерање. Као приликом сваког избора посланика, тако је и код не давно обављених избора на много места наступила завада и мржња међу браћом, пријатељима и познаницима. У осталом томе се не треба ни чудити, јер кад је тако и код других народа, како да не буде код нас страстних Србаља. Но, како код других народа, по свршеном избсру наступи стари мир и љубав, тако треба да буде и код нас. Не треба због тога да се мрзимо, гонимо и светимо, јер нико од нас није тако чист, а да му се не би могло пребацити : како си ти те и те године могао гласати за Петра ил Павла, и кад је теби било слободно да гласаш — као интелигентан човек — за владиног посланика, па и за пе — Србина против Србина, не бил' само помоћу његовом дошао до адвокације; зашто сад замераш онима, који се надају својим гласањем нешто постићи ? Руку на срце, па признајмо своју ништету, и да само свестан и имућан народ и људи могу бити доследни и независни. С тога нека је мир и слога међу завађеном браћом због избора, а особито међу нашим свештенством и народом. Неумесно пребациваве. На иребацивање, ,Новог Србобрана", — који ће данас сутра постати полуслЈжбеним органом, — да чланови вирилци, Његова Светост и високопреосвештени Г. Г. епископ Мирон не дођоше, а Михаило да је само био у првој седници при отварању сабора, тобоже с тога, што ваде да се дави лађа — да пресгоји пропаст „мађаронској" странци, — имамо одговорити: Његова је Светост у то време била болесна, а Г. енископ Мирон због порушеног здравља налазио се у Абацији. Г. епископ је Михаило дошао дабуде при отварању сабору, и био је у седници, и кад се онако недостојно понашала и публика и неки носланици при прозиву имена арцибискупа Посиловића и других имена; питамо уредника „Н. Србобрана": јели он могао и смео до&и у другу еедницу! Сад је доба „Н. Србобрана" и његових нових нријатеља п пустићемо их нека уживају у успеху и у „добробиту", ком се нису ни надали — садније питање чијом помоћу и зашго; — но проћи ће и ови мамурни и медени дани и доћи ће озбиљни, и тада, ћемо се запитати за јуначко здравље и за доследност и политичан карактер. Дотле стрпљења господо хришћанска!

Не можемо пак, а да се већ сада гледајући какви људи изиђоше на површину и за киме се некадашњи „лавови српски" поводе и „братске савезе" склонише, не сетимо речи пророка Исаије: „— — Тада ће хромац скакати као јелен, и језик нијем пјеваће — и сухо ће мјесто постати језеро и земља сашушени извори водени — — —" (35, 6 и 7.}, и сећајућих се, и сами да не верујемо у чудеса, што их и обични људи могу да учине и чине. Или зар није чудо, да се лавови „Србобранови" даду предводити од једног Др^хобецког, а да и не говоримо за сада о другим подобиим стварима! Девети конгрес ерпских земљорадничких задруга. Девети Ковгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржаће се у Осеку, доњем граду (у сали Тачковићеве гостионице), у уторак и среду 16. (29.) и 17. (30.) Маја 1906. Распоред рада. У уторак 19. (26.) Маја: У 10 сати ире подне посело на коме ће раснрављати др Млоден Лисавац: 0 привредном унапређењу нашега народа. После подне у 2 сата: Разгледање изложбе пољопривредних справа и машина Славонског Господарског Друштва, којом приликом ће се с неким машиндма и справама радити. У 8 саги на вече: Саветовање главних пољопривредних повереника Савеза. У среду 17. (30.) Маја: Призивање Св. Духа у 8 сати пре подне. Главна скупштина Савеза у 6 сати пре подне. Главна скупштина Централне Касе у 10 сати пре подне. Нове српске земљораднизке задруге. У ЛетровчиЛу у Срему устаиовљена је нова задруга. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј. Главни Савез Српеких Земљорадничких Задруга у Београду. Одбор зз приређивање XI. Пирот 12. априла 1906. г. конгреса српских вемљо- ^ ,.... г г Београд 21. апр. 1906. г. радничких задруга у Пироту. Једанаести конгрес Српских Земљорадничких Задруга држаће се у граду Иироту, августа месеца текуће године. Поред пословних питања, која се тичу самих Земљорадничких Задруга, на овоме конгресу расправљаће се и друга важна питања, која стоје у вези са привредним и друштвеним животом нашега народа. Расправљање ових питања није ограничено само на задруге и чланове Савеза; на то имају права сви пуноправни српски грађани. На конгресима Земљорадничких Задруга свакоме је допуштена пот-