Српски сион

ОРПСЖМ СМОН

ЈВ?.

нуара 1906. године ступио у живот интерконФесионалии закон од 17. јануара 1906. у Троједној краљевини и да су у ногледу I. вероисиовести, II. прелаза из једне вероисповести у другу, III. вероисповести деце наређен.а тога закова обавезна. Из седнице архид. Конзисторије одржане у Карловцииа 18. аирила (1. маја) Г е о р г и ј е с. р. Патријарх.*

К. 416./401. ех 1906. Н ар е д б а архицијецезалне конзисторије у погледу женидбе малодобника. Поводом притужбе високе кр. земаљ. владе одела за правосуђе, да неки пароси обављају венчања мушких малодобника само ако ови исходе дозволу војног министра без да исходе и дозволу суда као власти надтуторствене; налази архид. конзисторија овим путем нротопрезв. звања свима подручпим парохијским звањима на ложити, да у сваком случају венчања мушког малодобника, имају претходно исиитати, да ли је исти доиринео не само женидбену дозволу министра војног, која је само војно административне нарави, него и дозволу власти надтуторствене, без које се венчање обавити не сме. Из седнице архидијецезалне Конзистори*је, одржане 18. Априла (1. Маја) 1906. Г е о р г и ј е с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНО. 0 назаренима у Надаљу. — Написао Душан Петровић парох. (Свршетак.) Када је дотични оглашени довољно признао своје грехе (и то само ситне, а крупне оставио за страшни суд!),те пошто * Овај је вакон штампан у поеебној књижици и може се добити по 20 фил . примерак у српској мап. штампарији. Уред.

се више њих показало да су достојни крштења — долази „владика". Кандидатима за крштење на две недеље дана иред кршгење забрањено је полно опћење са својим брачним паром све дотле, док енен туално крштење не пређе.* А буду упо зореаи и на то, да се и ипаче „добро чувају и пазе, јер ће их сотона парочито сад здраво искушавати и наводити на зло." Назаренске „владике" обично но двапуга у години звапично иохађају подручне им „скупштине", и то око наших Духова и од Божића па до после Богојављења. Осим велике дворане где назарени држе богослужбене еастанке своје, постс ји свугде обично још по једеа мала собица, где се држи петролеум, ћупе с водом, метле и друге потребне ствири. У тој малој соби смештени су и они, који имају исиит пред „епископом" да полажу. Једно по једно лице изводи се иред „еииекоиа". Чим је обављен испит са једним лицем, изводе га наноље, али не у ону малу собу, где се налазе они, који имају још исиит да положе, да не би случајно казао онима који још исиита положили нису, каква се питања стављају и какав одговор треба дати. Питања, која ставља епископ назаренски, од прилике сљедећа су: „Ечвскон": „Како Ви мислите, чиме би се Ви крстили?" Пријатељ: „Водом и духок". Е. „А јесте ли се Ви покајали да примите крштење ?" П. „Ја сам се покајао и примио сам од Госиода, да могу примити крштење водом и духом". Е. „Али ако човек није усмртио своје страсти, на што ће му бити крштење?" П. „Ако човек није усмртио своје страсти, није му крштење на оправдање, него.па осуђење." Који су одговорили на стављена питања добро, ти ће бити крштени, а који нису, ти морају чекати, док свети Ду^ сиђе на њих и улије им то мало знања у главу, да могу и они примити крштење. Крштење је до сада било тајно, но чујем, * Полно опћење код наварена вабрањено је у очи недеље и у очи четвртка када ће држати богосдужбене састанке.