Српски сион

е«.. 2бо. српски сион

и овде важну улогу; а рада им се од стране наших људи нримети и примером покаже, зашто ова имућеа назаренка девојка не пође за тога, иначе чесгитог али сиромашног младвћа, они одговарају: „Хе, није ципела за опанак"! Када жоиих и невеста изјаве свој пристанак, тада их старешина прикаже целој скупштини као будући брачни пар, и ту пред целом скупштином изговори им иоуку, како да се у брачном животу владају. За то време, док старешина говори, дотле младенци седе са осталима у клупама, свако на своме месту. Припреме се нужае учине, да се грађански Орак склопи, и по склопљеном грађанском браку долазе „свати по ђевојку". Огуд одлазе онда у скупштину, где се назаренски обред венчања свршава. Молебствије бива и пре подне, па се наставља и после подне, а траје богме готово и целу ноћ до 2 — 3 часа пред зору. Сутра дан опрашта се дезојка нри поласку са „браћом" и „сестрама", „пријатељима" и „пријатељицама", које дођоше кући девојачкој, да је ислрате. Погреб им је једноставан. Ако је умро „пријатељ" или „пријатељица", облачи их њихово друштво т. ј. „иријатељи" и „аријатељице", ако је пак „брат" или „сестра", облаче их „браћа",односно „сестре". При погребу нријатеља нема никаквога појања, дочим када се „брат" или „еестра" сахрањује, отпоје му ио једну песму код куће, а једну при отвореном гробу. Целим нутем од куће па све до гроба ћути се, и тек кад код гроба спусте мртваца на земљу, отпоје песму из „ХарФе Сионске", затим га одмах спуштају у гроб и ћутећи закопавају. Обележја на гробу никаква не мећу, нити их веже икаква успомена за гроб онога, који им је до јуче био мио и драг. Ако је одрастан умро, поје сеиз „ХарФе Сионске" обично песму бр. 100: 1.)Богје с' нама!Небој се: Жаћа венац Христос даје! — Буд'те верни до смрти: Са преетола Христос зове. — У бој труба зове нас, Браћо, сљед'те њезнн глас! 2.) Напред иде вођа наш, Нобеда му корак прати: — Одваж'те се, браћо, сви, Смело за-њим

Б р . 9

корачити! — Ма бој био до смрти: Тим се јунак не плаши. 3.) Јуришаће на нас враг, Јунаци ће многи пасти; — Ал' ко падне, вечитог уживаће царства сласти, — За Исуса ту умрет', значи вечно блажен бит'. и т. д. За тим бр. 105: „Буди веран до смрти! Ако желиш жића круну," и т. д. При детињем укопу: бр. 20. (Додатак „ХарФи Сионској"). „Радосно, радосно путујем ја! к' земљи блажених, мирног покоја"; За тим бр 19. „Кад' ће куцнут' час, да смем ићи ја? том дому мом! — Желим мог Спаса видит' у небу, у дому мом ! Распитивао сам се о молитвама назаренским. Штампаних молитвеника немају, него сваки по својој интелектуалној способности моли се Богу и саставља молитве. Ако је „апостол" ил „проноведпик слова божјег" начитанији или природном речитошћу обдарен, то, по себи се разуме да ће дужу и лепшу молитву изговорити; дуже и лепше тумачити Свето Писмо. Наравно да такога сви онда уважавају и за такога обично веле: „њему је дано то од Вога"! Ја не верујем, а и они сами кажу да немају утврђених речи, „Формуле" с којом би освећивали тајну евхаристије; или рецимо када венчавају. Ту је свакоме њиховом старешини отворено поље, да покаже своју красноречивост; наравно у смислу назаренском. Тражити у њиховим говорима логичне везе, то би био излишан труд. По себи се разуме да у говорима назаренских „апостола" имаде таме и збрке. Ал док је за образована човека жива мука слушати таки један говор и неколико минута само, — слушаоцима назаренима па богме и иначе нашем простом народу то је говор над говорима! Сви јецају и гуше се у тешком плачу. Није у осталом чудо никакво. Он говори оним језиком којим и његови слушаоци, а начин мишљења његова исти је као и у слушаоца његових. Куриозума ради навешћу овде две молитве, које је овдашња госпођица учите-