Српски сион

Б р 10.

СРПСКИ сион

С тр . 267.

творјашчаго Духа даному Божественим учеником и Аиостолом от нихже даже до днес другоиримателње тојаж Благодати и Ми Насљедниди бивше постављати различнија чини, и стеиени дерковнија раздајати удостоившиигја служити свјатому Олтарју. сего Благоговје.јнаго Јереја Н. Н. восхотјехом сиа извјестна сотворити, јако да познан будет от всјех за совершенаго Свјашченика, и опредјелихом јему нарохију при церкви храма Н. в мјестје Н. Богоснасаемија Епархији Н. Он же да держитсја по нреданију св. отец, иже на седми вселенских и православних помјестних соборјех изложивше Нам сушчим во нравославној вјерје предаша, како учити, тако и творити, да будет образ стаду всјакаго добраго дјела, и дондеже в сих и звании своем пребивати будет, дотоље и чзсти свјашченическија и парохии сеја участник бити имат. — — II. Синђелија протоирезвитерска. По Благодати и дару пресвјатаго и животворјашчаго Духа свјатим и Божественим Апостолом даном, Ми Насљедниди и преемници бивше, јеже чини церковнија усгановљати, и степени раздајати удостоившимсја служити свјатому Олта,рју, ничто тако к серцу имјеем, јако онаја лица, јаже при свјатјеј Бажиеј Ц«ркви в славу имене Госнодња, и в созидание душ вјерних добрје послужиша в мзду и достојное награждение трудов их, а иних к поошчренију подвига, в болшија степени нроизводити: тјемже убо Благоговјејњејши муж сеј Н. Н. по уставу Свјатија Нашеја восточнија и Апостолскија Церкве в Свјешченосца, Иподиакона, Дчакона и совершенаго Свјашченика чино произведени звание свое св.јашченическое со всјакоју бодростију, тшчанием и вјерностију отирављаја свјатјеј Божиеј Церкви за добрија нрави, и похвалнија к созиданију вјерних служашчија добродјетели заслужен и способен показалсја тако, јако в смотрении сицевих јего отмјених качеств и способностеј и на стеиен Протопресвитерски обичноју молитвоју возведен бити заслужил, и достоинство Протопресвитерское јему Н. при церкви храма Н. в Богохранимом мјестје Н. сушчеј, ч сего имене Протонресвдтерату принадлежашчих иарохии јакоже сут Н. Н. Н. вручити, и јего сим соутвердити еосхотјехом: силоју коего всјем в наименованих нкње парохиалних мјестах обрјетајушчимсја

свјашчеником, диаконом и всему причту церковному како милитарскаго, тако и провинциалнаго чина, по сану, степени, достоинствуже и званију Нашим православним Христијаном јего помјанутаго Благоговјејњејшаго Н. за протопресвитера Н. поставлена и соутверждена оглашуем, постављаем и соутверждаем; а купно и приказуем јего за таковаго имјети, признавати, почитовати, по запов.једем Божиим, уставу православнија церкве наше.ја восточнија, и нашему наставленију чрез јего нареждуемо с послушанием исполњати и уроки дозволени и должни јему безприкословно отцајати. Он же Протопресвитер Н. да держитсја по преданију св. Апостол и Богоносних Отец, иже на седми вселенских, и православних помјестних собор,ј«х изложивше, Нам сушчим в православној вјерје предаша, како учити, тако и творити, да будет образ всему себје цодручному свјашченству и словесному стаду всјакаго добраго дјела; и дондеже в сих и звании своем тшчателно, мирно и послушно пребудет, дотоље и чести Протопресвитерскија и Протопресвитерата вручаемаго учасгник бити имат.

Ш. ГРАМАТА за намесника иротоарезвитерата * По должности и званију, јеже о благостојании свјатих божиих церквеј и вјерних и ревностних тоја св.јашченослужителех имами непреривно, јакоже и по неаресјечному желанију же и усердију Архипастирскому, јеже достојнаја лица духовнаја, јаже себе ово честностију житија. ово же способностију и благопристојностију во всем отликоваша, и отликујут, им в награждение, в прочим же к поошчренију* подвига, и в прим.јер благополезни, болшим саном, и честију вјашчеју отликовати; изволихом сего Благоговјејњејшаго Јереа Константина Груича пароха Белиначкаго, и сл. темишварскија вармеђи табули судејскија сосједатеља, из призренија наипаче, что он ово способности.ју своеју овоже благопристојним и мудрим својим поведением толикаго и таковаго благоволенија и љубве своего земљодержца и многих високих му удостоисја, јако јему на тјех нарочное нрошение же и препоруку, љета * Ову је грамату ивдао 30. Јунија 1832. епиокоп будимски и адмивистратор темишварске епархије Стеван Стапковић.