Српски сион

С тр . 268.

СРПСКИ сион

јешче 1830. нредшествеником нашим, во вјеки Нам н<-забвеним, блаженаја намјати иногда Еиископом темкшварским, Нреосвјашчењејшкм Јосифом от Пу1ник, червлено морастим цојасем одарену, и ночествовану бти, за дјејствителнаго Намјестника Богохранимаго Протопресвитерата Хасијашкаго консистоји ално наименовати, и за таковаго сим огИасити и соутвердити По ч^му во освидјетелствование тогожде предпомјанутаго Благоговјејњејшаг > Намјестника, Хасијашкаго Константина Груича настојашчу,|у Грамату Нашу ему одаем, да нризнан будет от всјех за таковаго, и да дјела со званием тјем законо сопрјаженаја, благочино отправљати и по потребје и обетојателстом мјеста Протоиресвитера своего замјенити может и имат, пристојашчеју Нам властију Архијерејскоју дозвољаем. Хошчем же при том и повељеваем да и он честопомннаеми Намјестник честности и званија своего точно держитсја; Зс.не дотоље гокмо, донељеже в сих јакоже и во вјерности прјамо нашеја нравославнија Греко Ниунитскија Церкве, и Јего ц. к. велмчества нашего всемилостивјејшаго Дарја п краља Господара Франца I. и Аугустјејшаго Дому Аустријскаго нребудет, вручаемаго јему сана и чести участник бити имат. — — — — —

Неприлике Лукијана Мушицкога у Плашком. Д. Р. Архимандрит је шишатовачки Лукијан Мушицки, иоставши 1824 админисгратором горњокарловачке еиархије, имао од првог дана своје администрације горких дана. А имао их је с тога, што он није био човек, који би се знао и умео наћи у Плаш ком међу људима, с којима је требало имати мало веће светске мудрости и лукавсгва од пееничке природе Мушицскове. Уз то је у Гомирју био архичандритом Јосиф Рајачић, који се тврдо надао, да ће он бити постављен за администрагора, а Рајачић је био Личанин и имао великих свеза у исгој епархији. Уз остале неприлике Мушицкове у управи езархије, а и новчане, о којима је било говора у „Писмима. Жукијана Мушицкога", шго су изишла прошле године у овом листу, а из

њега отштампано у књижицу; 1826. године нотегоше благочастиви плашчански „фелдве бели" с тужбом на самог цара, а безимењаци — денунцијанти — на дворски војени савет против Мушицкога. Илашчански „фелдвебели" тобоже у име плашчанске општине поднесоше тужбу цару 21. Марта; неки Симеон 2. Априла, а Н. Н. 15 Јулија 1826. дворском војеном савету. На основу царског решења од 24. Маја и 5. Августа 1826., буде позван митрополит Сгеван Сгратимировић да са једним генералом, ког ће одредити дворски војени савет обави истрагу на оонову поменутих тужаба. Како се митрополит Сгратимировић због слабости, није могао одазвати томе позиву ; то одреди архимандрига ораховичког Стевана Стан ковића да га у томе застуна, а дворски војени савет одреди генерала барона Вајдера. 10. Новембера, 1826. буде од поменуте истражпе комиеије архимаидрит и администратор Мушицки иозван, да у најкраћем року одговори шта има да одговори на поднешене против њега иоменуте три тужбе, доставивши му у кратко њихов садржај. Мушицки умоли истражну комисију да му се у верном препису доставе исте тужбе, шго му се и учини. Шта се све садржавало у њима, види се из одговора Мушицковог на њих, што га овде у оригиналу наводимо. Одговор је Мушицков значајан не само с тога, што нам показује једну жалосну изакулисну епизоду из новести карловачке митронолије, којих је на жалост били више, него што се из ње[а види подједно и то, како је Мпшицки био момак у одбрани гвоје нападнуте часги и одлучан. Мјшицков одговор гласи: Ап 1оћНсће АИегћосћв* ап^еог(1пе!е 1Јп (;ег8исћип §'8 -Сотт18810п т Р1а8ку. 1меГст Мтзг1хку Аћ1, ип(1 Каг181а(1(ег §г. п. и. ВЈ81ћит8-Ас11шп181га1;ог егб^аМе!; ш 1о1^'е АиЉа^з 1)(1( 10. и. 30. М оу . 1. Ј. 1826. №. 4. ип<1 N1'. 26. т§е<1асћ(е 1Јеап(\\'0гЦт<'' (1ег \\ае(1ег Шп, А11егћбсћ81еп Ог(8 ет^егелсШеп Апк1а§еп уот 21. Магг, 2. АргЛ ипс! 15. Ји1у 1. Ј. 1826.