Српски сион

БР. 10.

М., 80\у1е аиз с!ет виттапбсћеп АикууеЈзе N. (Иезез (Јигсћ гш'с1| 1)е\уегк81е1И§4еп тогаПнсћеп ипс1 рћу818сћеп Ваиез, (1ак паћеге гиг ДУЈичН^ап^' тетев с1е8ћа]1»1§еп Уегс1јеп8(е8 §-епеи^(е8(; епЉоћтеп \уегс1еп \уо11е. — 1)ег Ми^геп сИевег Ап81аћ: 184 8сћоп Лагаиз е1п1еГсћ(;еп(1, (1а88 81е <1ег ћеа(;е РгиМеЈп (1ег КарЈапе 8еу. — 81е ^И>( сНо Сге1е§епћеИ (1ет Коп818(;опо, 8еШе паћег ип(1 §епаиег коппеп ги 1егиеп, с1апи пасћ 1сћгет Уег(Иеп8(е (Но ГаМ^кекеп ги РСаггсгп ш егћећеп. — 81е ћа(; т1сћ уогги^Исћ ићеггеи^, те 8ећг У1е1е уоп 1ћпеп а1в ипШи^е АгћеНег т (1еп ^Ует&аг4еп (1еа Неггп гидекваеп \\ г иг(1еп, (Пе с1а8 Уо1к о1Гепћаг тећг хи уегс!егћеп, а1в ги МШеп §'ве1^пе(; \\'агсп. (Наставиће се)

Порекло назива „назарен." — Вереки правци, који ее назваше тим именом, (Наставак). 4. С називима међутим, што их тадашњи свет даде самоме Учитељу, обележаваху ти Његови савременици и саме Његове ученике и присталице. Зваху их дакле у првом реду Галилејцима (Јов. 7, 52). Но како већина Христових ученика беше и родом из Галилеје (Дела 1, 17), те се и с тога могаху звати Галилејцима (Мат. 26, 73; Мк. 14, 70; Лк. 22, 59), то их, да би тиме што тачније означили нарочиту нову њихову веру, радије називаху Назорејима, у толико пре, што с тим именом беше, као што мало час видесмо, у то време спојен већ и неки појам омаловажавања и презирања (ср. Јов. 1, 47). Само пак то ново учење убрајаху јудејски књижевници и свештеници у ред оних, прилично многобројних, верских партија и праваца, који, ничући баш у доба најтежих народних искушења, вери јудејској, нарочито под утецајем грчке философије, претише највећом опасношћу. 9 Верске те партије и правце зваше јересима , аЕрааг^. Тако дакле: оиргасЈ тшу Ћс/МоиУ1а1т (Дела 5, 17), а&гасд тају Фарс9 Јоћ. V. Б 8 Ш п в вг, Не1(Јеп4ит и. ЈиЛеп(ит, Уогћа11е ипг бевсМећке (I. Сћпа1еп1ит8, Ке§епзћцг^ 1857, стр. 746 —760.

агАт (Дела 15, 5). А само учење о царству Боокјелг (Мр. 1, 14) разликоваху од осталих верских праваца називом: јерес назорејска, а!'ргасс; тму ^а^сорассоу. 10 Тим је називом и беседник Тертил означио св. Апостола Павла, када га је оно, као правозаступник поглавара свештеничког Ананија и осталих старешина, оптужио пред судијом Филиксом. Он рече за Павла, да је: тгрсотоататт^ ттјд тшу Ма^сора«оу аоргагсод, коловођа јереси назорејске (Дела 24, 5). А тим називом зваше ученике Христове. који с прва маха постајаху мал' те не искључиво из редова народа јудејскога, њихови саплеменици не само за доба, докле и једни и други, противници Христови и Његови сљедбеници, још заједнички одлажаху у синагоге и у храм јерусалимски, него и доцније, када се Христови ученици од Јудејаца са свим оделише. Ал када, око 40. год. после Христа, ревновањем св. Ап. Павла и ученика му Варнаве, пониче у Антиохији у Сирији на Оронту, прва хришћанска опћина из незнабоокаца (Дела 11, 20. 21), који се и самим својим начином живота разликоваху од Јудејаца, то се на ове дакако већ не могаде више с разлогом примењивати назив једне јудејске јереси. Еле ваљаде за њих, који ни пре тога не имађаху с Јудејцима никаквих верских свеза, наћи какво ново име, па да се и о њима знаде да су следбеници Исуса из Назарета. И тако их дакле — док се следбеници Исусови међу собом, по Делима Апостолским и Посланицама св. Апостола, најрадије зваху браћом, вернима, ученицима, избранима, светима, или по Јевсевију Памфили (Истор. 8, 10) и посланицама Игњатија Богоносца, теофорима, христофорима, јер Христа Бога носише у срцима својим — овде у Антиохији, јер се Христовим учењем разликоваху од Јудејаца, према Јелинском наречју назваху: ^ргатсачо1, христиани, хришћани. 10 Иг. Јоћ. Вар!;. \\Чг1 ћ ш и(1 ег, ОЈе Кааогаег, Ке^епзћигјЈ 1864, стр 7. и даље.