Српски сион

О тр . 276.

СРПСКИ сион

Вр. 10

Истина дакако, да се овај назив налази само у два канонска списа и у читавом Св, Писму свега на три места (Дела 11, 26; 26, 28 и 1. Петр. 4, 16) — али на скоро се и сами верни привикоше на овај назив и заволеше га тако, да су н. пр. св. Оци, као, међу осталима, Василије Велики, и тога ради корели јеретике, што су одступили од опћега назива, хришћани, па се називали аријанима, донатистама и тому слично. Еле име хришћанин постаде наскоро искључивим називом за свеукупне ученике Христове и разнесе се с Ј ванђељем и ван Палестине, и у крајеве несемитске, на све стране света. Има сведочанстава, да о сљедбеницима Христовим под тим именом већ за доба светих Апостола водише рачуна тадањи народи, политичке власти, научењаци. Беше ли пак разлога и узрока, да оне, који су из Јудејства прешли у Хришћанство, нарочито означе, то, временом, већ ни њих не називаху више назорејима , него јепрејима (Дела 6, 1; Јов. 19, 20; II. Кор. 11, 12; Филипљ. 3, 5). Па ]е тако дакле Посланица Павлова, упућена нарочито вернима јудејскога порекла, добила натпис: Посланица Јепрејима.^ И тако се дакле назив „назореји", „јерес назорејска", којим с почетка почеше у Палестини називати Христове ученике, набрзо изгубио и скоро са свим отишао у заборав; тим се именом не називаху више прави ученици Христови. 5. Св. Епифаније, око 315. године рођен у селу Безандуке близу Елеутеропоља у Јудеји, с прва маха јеромонах и настојатељ једног манастира, кога је он сам подигао близу места свог рођења, доцније (г. 367), митрополит у Саламини (Констанцији) на острву Кипру, знаменити Црквин борац против јеретичких струја тадањега доба (| 403. год.), написао је, између осталога, око 10 А Ма1ег, КгШзсћМв^ог. ТЈи^егаисћип^еп Ићег Деп НећгаегћпеГ, ГгеПтг^ 1851; Иг. Ј. ^ап^еп, ОгишШвз (1. Еш1. ш (1. N. Теа4атеп1, 2. Аи0., Вопп 1873, стр. 126—136.

год. 375., своје монументално дело: Пауар »v гГт' ооу хата а1ргогт оуботдхоута. 11 У тој својој дакле домаћој лекарни или кутијици, „која садржи у себи мелема и лекарија против змијских уједа" ма које од оних осамдесет јереси, што их је он ту набројио, наилазимо и у глави 18-тој и на једну јерес, коју он назива именом: оарзсл? тш Ма(^ара«оу, јерес назарејскаУ 1 А није сумње, да су ови назареји ил назореји име своје позајмила од назива, којим су у првашња времена обележавали саме ученике и сљедбенике Исуса из Назарета. Ал вероисповедање њихово беше у самој ствари скроз јеретичко. Они беху скоро махом остатци оних хришћана јеврејскога порекла, који се пре разорења града Јерусалима Веспазијаном и сином му Титом год. 70. оданде склонише у крајеве с оне стране Јордана, у Келесирију, Декапољ и Васан, прекинувши тиме уједно и свезу с осталим хришћанима. 13 Главно им обележје беше то, што су с примљеном вером у Христа спајали уједно и извршење Мојсејева закона. Овом потоњем настојању своме, нарочито задржаном обрезању, имају да захвале, те су их међу собом мирно трпели они Јудејци, с којима помешано живеше у тим крајевима. Из Светога Писма читали су и поштовали цео Стари Завет, а из Н. Завета само Матејево Јеванђеље, у сирохалдејском, т. ј. свом наречју, ал с толиким изменама и додатцима, да га је бл. Јероним, под називом То и&З-' с Е§ра101>5 'ЕбаууеХсоу, Еуап§е1шт јих!а Неђгаеоз, као што је то учинио и св. ЕпиФаније и убројао у ред апокрИФских списа. 14 11 Ј. — Р. Ш ј п е, Ра4го1о§1ае ^гаесае 1отиз Х1Л, стр. 174 и даљв ; види уједно: Е1сћаг(1 А. Имрајив, 2иг (ЈиеПепкгШк Д. Ер1рћап108, АУшп 1865. 12 Мх^пе, стр. 257 — 260. 13 Бг. Јозерћ Нег^ е п го4ће г, НапЛћисћ 4. а11^ет. КГгсћепцеосћЈсћ^е, 3. Аи0., Гге1ћиг§ 1886, стр. 170 и сл.; ј г1ћт и11е г, 01е Хагогаег, стр. 12. и ед. 14 Егапи Каи1еп, Е1п1еИ;и11§ ш (116 ћ1. 8сћгШеп А. и N. Тез1атеп1з, 3. Аив., РгеШиг^ 1893, стр. 399 и 400.