Српски сион

СРПСКИ сион

ној основи и учбенике ваверонауку састави, јер, би то био једини пут, којим би се једном успешно и најбоље дошло до правилног решења тпх врло важних питања. Узета је на знзње основа прописа о светковању правозлавних празника, одређена по кр. зем влади, оделу за богоштовје и наставу за принаднике иравосл. вероисповести на гпмназијама у Госпићу, Вемуну, Митровци и Петрињи, те је уједно умољена кр. зем. влада, да тај пропис и на вишу девојачку школу — у Вемуну — протегне. Одобрен је правилно обављени избор јереја Мирка Булића пароха у Ворову, те јереја Григогорија Јовића за пароха при цркви храма св. Петра и Павла у Карловцима. Избору на упражњена места окр. протопрезвитера и пароха митровачког припуштени су овп компетенти: протојереји: Ивап Маширевић, кагихета проф. на срп. вел. гимназији у Карловци; Миливоје Милошевић, парох у Шиду; те јереји: Григорије Николић, парох у Иригу; Антоније Апостоловић; парох у Кленку; Василије Латинчић, иарох у Јаску; Јефта Матић, парох у Сурчину; Драгомир Радошевић, систем. парох. помоћник у Митровицн; Емануил Радошевић, парох у Буђановцима и Јован Вута, парох у Бачинцима, док су окр. протопрезвитери Вршачки Божидар Поповић, те јереј Радослав Марковић, парох у Инђији своје молбе натраг повукли. Расписан је стечај на место протопрезв. канелана у Карловцима. За администтатора упражњене парохије у Моловину постављен је свршени богослов Драгомир Глумац И8 Илинаца. У бракоразводним парницама донесено је 89 одлука.

1" Милош Николић адм. парохије у Каезу.

Милош НиколиК, администратор парохије у Кнезу у тамишварској дијецези, преминуо је 18. Декеабра 1905. године у најбољем мушком добу, у 34. години живота свога. Покојника је тешка болест у ностељу свалила, пет педеља, те јој је јереј Милош у темишварском санаторпјуму лека тражио, подвргао се операцији, али му је овде неизлечива бољетица млађани живот покосила.

Тело покојниково пренеоеио је из санаторија 19. Дек. у саборну цркву, где су помене држали, јеванђеља читали впреч. госнодип прота Јовзн Новаковић; синђел Др. Георгије Зубковић и јереј Милан Долга. Одавде је тело покојниково пренесено у Кнез, где је 20. Дек. у цркви опојано, а затим на српском гробљу сахрањено. На опелу су чиподјејствовали високонречаспи господин окружни протопрезвитер Јован Новаковић, јереј Алесандер Грујић парох варјашки, јереј Светолик Јовановић парох кетфељски, јереј Милан Долга протопрезвптерски помоћник темишварски п јерођакон маиастира Светога Ђурђа Никанор Савић Опрештајну реч говорио је прота Јован Новаковић. Јереј Милога Николић родио се у Кнезу год. 1872., учио је српску велику гимназију у Новоме Саду, где је био школски друг свог дијецезана високопреосвећеног т. епископа темишварског Др. Георгија Летића, учителЈСку је школу свршио у Сомбору, а богословију у Веограду. После довршених богословеких наука одменуо је свог остарелог оца протојереја Николу на парохији кнежкој, где је и уједио постављеи за привременог учитеља, коју је службу све до своје смрти бесплатно вргаио, а нлату учитељску загатедио и подигао нову лепу школску вграду. Цркввни тас свештенички ноклањао је сваке годне о Светом Сави свом љубимцу српској гаколи. Омладину је по учавао у црквеном осмогласном и коралиом пјенију. Народ је учио привреди, био ватрен Србин, и добар чувар српства у тој малој српској опћини, која броји само 180 српских душа, а Румуна има гаестпута толико. Осим тога је покојник живо учествовао на темигаварским протопрезвптерским свегатеничким зборовпма, на последњем је збору читао своју лепу расправу ,0 црквеним и манастирским славама", а на манастирској слави у Бездину год. 1904. говориоје народу „0 злим наравима народним". Ето такавје драгоцени, млађани живот покосила неумитна смрт, живот с' најлеишем надама, пун способносги за рад. За покојником је остала уцвељена љуба Катица рођ. Марковић, осадесетогодишњи старац протојереј Никола Николић, стара мајка и две сесгре. Нека је покој честитој души и вечан му спомен! М Д.