Српски сион

КИс^

Број II.

ЗВАНИЧАН ЛИСТ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИЈОДА МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУХОВЗЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ.

У Ср. Карловцима у четвртак 15. јунија 1906.

ЗВАНИЧНО. Рукоположени. По замолби Њсгове Светости, Преузвишенога Господина Георгија БранновиЂа, нравославнога Архиепископа Карловачкога и Митрополита и Патријарха Српскога благоизволело је Његово Високоиреосвсштенство Господин Епископ Бачки Митрофан 11/евиЛ свргаенога бигослова Драгомира Глумца чино и правилно рукоположити у свстођурђевском храму у Новоме Саду дапа 29. маја (11. јуна) 1906. за ђакона, а дана 30. маја (12. јуна) и. г. за презвитера, који је одређен за администратора нарохије у Моловину.

НЕЗВАНИЧНО. Порекло назива „назарен." — Вереки правци, који се назваше тим именом, (Иродужење и спршетак.) 7. У крајевима дољњега Еуфрата, које на земљишту турском, које перзијском, живи још оа, најстаријих времена једно малобројно племе, који себе називају Мандејцима. Европејски мисионари за-

пазише их тек око половине седамнаестог века. Како се о њима пронесе тада глас, да имају неких необичних верских књига то се научењаци са запада почеше одмах врло живо разабирати за њих. Ту онда утврдише стручни испитивачи, да је језик ових Мандејаца сличан језику вавилонског талмуда, те их почеше сматрати занимивим остатком семитских Вавилоњана. Знаменитије су им књиге, из којих се дознаје њихово вероучење: Гонца (благо); Коласта (њихов служебник); Сидра ди Јоханна (књига о св. Јовану Крститељу.) Св. Јована већма поштују него Христа. Спаситељ света и није Исус, него Јован. Он је с помоћу свога крштења многе спасао од извесне пропасти. И Христа је он крстио. После смрти његове примио га је Манда Хаје (оличено сазнање; „манда" значи колико у грчком уумспд, уусоатсхбд) у своје оеривоје, и онде се он стално моли за своје присталице. Крштавају само у текућој води, које од реда назива у једним именом, Јордан. Члановима дозвољавају да живе у полигамији. Имају свештенство. Цркве су