Српски сион

С тр . 290.

еРИоки сиои

Вј. 11.

им мали кућерцИд с вратима к северу, одакле долази светлост. Причешће им се састоји из хлеба и воде. Било је западних мисионара, који су ј у овој збрканој верској мешавини хришћанскога гностицизма, перзијанског дуализма, прехришћанског јудаизма — гледали остатке Епифанијевих назореја, те почеше одмах и те Мандејце називати назореј-има. Тако је дакле и један шведски научењак, Норберг, године 1816. издао у Лондону списе мандејске у три књиге под натписом: Сос1ех Шхагаеиз, Нћег Абагм арреНаЈлз. А биће да је испитиваче у томе завело и то, што у језику мандејском приметише и реч „назораја", па не знајућијој с почетка права смисла, мислише да тиме обележавају своју веру. Међутим „назораја" значи у језику мандејском човека „одлична знањем и начином живота". 16 8. У римо-католичкој цркви, у многобројноме низу оних калуђерских редова, којих се чланови заветују, да свога века врше дела покајања у необично строгу виду и да нравствено ниско палима дају склониште и упућују их и подстичу их на покајање, поникао је у Саламанци у Шпанији 1752. године Ог(1о геи§108и8 с1е роепНепИа. Непокретности не могу набављати, већ живе искључиво од милостиње. При ступању у ред, мењају калуђери своје крштено име. Управа им се мења сваких шест година. Носе загасито одело и плав појас. Обућа им сандале. Обично иду гологлави; само би при путовањима носили шешир. Најрадије се баве унутарњим мисионарством међу нижим народним слојевима. У Италији их зову ВсаквШ, јер с почетка иђаху босонози, или ШтгетЛ 9. Почетком прошлога столећа засновао је Јопан Јаков Вирц у Швајцарској и Виртембергу нову секту, која се у први мах назвала „новом црквом", а доцније 16 ВгапсН, 01в тапсШзсће КеНдшп, Шге Еп4тскк1ипј* и. §;е8сћ1СћЦ. Ве<1еи1цп§, ЕеЈр/Лј* 1889. 17 \Уе1г;ег и. \УеНе'а К1гсћеп1ех1коп оЛег Епсук1ораЉе (1. каЉо1. Тћео1ој*Ге и. јћгег НШСвтеЗавепвсћаЛеп, '2. АиП., II. књ. стр. 1450—61. '

' узе име „назаренска оићина": јер јој постаде задаћом, да Христу Назарећај нину сљеди у животу и делању. 18 Оснивалац њен, Јован Ј. Вирц, родио се у Базелу 22 јан. 1778. У младости је својој учио ткати свилу, али то брзо напусти, па стане у војнике, одакле опет умакне. Како је свакако био лен на послу, патио се јако, те је помишљао чак и на самоубијство. Но у то му се поче јављати, као што се прича у његову животопису, 19 Исус Христос, виђа анђеле и т. д. Тада се придружује неком „хришћанском друштву" (свакако каквим пијетистама), чије састанке савесно походи. Око 1730. почиње он да ставља на хартију све, „што му казује у перо сам Св. Дух", и одаје се на путовање. „Гле", рече му Господ, »до сада беше твој отац Фараон, али од сада сам ја Господ, твој отац, који заиста имаде срестава, да тебе издржава" 20 — а живео је бедно од милости оних, које је успео да заведе. Године 1850. напушга Базел, па одлази у кантон Аргау, где је и умро 1858. год. Вирц заузима међу својим присталицама тако место, какво још ни један оснивалац какве секте није достигао, нити га тражио. Они га славе као какво ново оваплоћење Божаства. 21 Његова писма сматрају за откровења више неке мудрости, и верују у њихову страшну збрку заиста слепо и с правом обожавајућом преданошћу. 22 Већ и на саму помисао на њега, пролази их нека небеска дрхтавица и снажи их, као што то они веле, у добрим делима, 23 и т. д. и т. д. Учење Вирцово садржи се, крај спо18 \УПће1т Коћпегк, К1гсће, Шгсћеп и. 8ек1ео Ватт1 Легеп Чп1ег8ећен1ип^81е1пеп, 4. АиЛ., Бе1р21^ 1888^ стр. '241. 13 В1 о§ гарћ 1 е уоп Јоћ. Јакоћ №1гж, Е1п Хеи^11188 (1ег Магагепег§'етеЈпс1е топ Лег Еп1тске1ипјЈ (1ез ЕеГсћеа во41ез ми 1 Ег(1еп, Вагтеи 1862. 20 В1о2гарћ1е, стр. 568. 21 Е№а1(1 Цгеаћаећ, 1Ме рго^ев^алНасћеп 8ек1еп Ле г ве^ептеаН хт 1лсћ1е с1ег ћеШ^еп 8ећп1Ч, Вагтеп 1888, стр. 107. 22 С ћ г 1 а 1; 1 а 11 Ра1тег, ОЈе вете1П8сћаГ1еп ипД 8ек4еи №игИетћег§8, Тиђш$еп 1877., стр. 143. ' 23 Еоћиег!;, стр. 264; Ра1шег, стр. 145.

■