Српски сион

Вр. 11.

ст1ћ;ки сиок

Ожр. 291.

менуте биограФије, у неколико још списа, што су их његове присталице издале после његове смрти. 24 По том учењу мора после оба домостроитељства Творчева, после Старог и Новог Завета, наступити још и треће домостроитељство Његово, доба, када ће Господ основати своје 1000-годишње царство на земљи. »А то се остварује баш у Вирцовој цркви, која је скроз чиста и у којој нема лажи". Њојзи ће се прикључити сви храшћани свих разних вероисповести, изузев једино свећенство и богослове, који су са своје службе цркви и науци затворили себи врата царства небеснога. 25 У једном „откровењу", које се чува као тајна и налази се међу вернима у препису, тврди Вирц, да му је на велики петак 1850. Ап. Јован иисао са неба, како, између осталога, Христос није на крсту издахнуо, остало је било у њему још нешто живота, па је после његовим друговима испало за руком, да Га оживе. 26 0 св. крви Христовој имађаше Вирц такођер са свим настране појмове. Из ње су постала сва бића земаљска, па и само човештво. Древна воља Божја, љубав, која се тако радо изјављује, утиче непрестано на човештво кроз ту крв. У њојзи је и једина материја за препорођење природе, коју је Адам искварио. Ту крв може „света супстанција - ' у човеку некако магнетски к себи да привуче. А ко пушта, да сила те крви на њега утиче, тај нема ни душевних, ни телесних болести. 27 У погледу учења о св. Тројци ти назарени — или како их њихова околина радо зове КеиИгскНсће, или КеикЈгсШег — одбацују лица, тумачећи то аналогијом духа, душе и тела. „Исус-Јехова" њима је једно биће са Оцем и св. Духом. г ' 2еидиЈ88е ипЛ Его{?пип ^еп <1 е 8 ОеЈв^ев с1игсћ Јоћ. Јакоћ \У!г2, ћеШјј;е ТЈгкипЛе Дег ОДгагепегјгетепкЈб, II. В(Је, Вагтеп, 1863 —1864. 26 В1 о §г., стр. 434. ,в Р а 1 т е г, стр. 143. 37 2еи2П188в и. Ег б ЈСп и п (* е п Лев ве1з1е8, I. књ., стр. 176. и сљед.

0 страхотама у паклу не могу доста да се наприповедају, а исто су тако с друге стране неисцрпиви и у описивању красота у рају. О тој светој мајци цркви на небу (Гал. 4, 26) држе, да је родила њихову на земљи. Међу обема постоји одношај, као међу матером и ћерком; прва посредује између друге пред Богом, али и она се од ове храни молитвама верних. Што се тиче учења им о будућем животу, то је и оно происход њихових мистично-апокалиптичних сањарија, груб хилијазам о будућем хиљадугодишњем царству Христову на земљи. Господ ће доћи, и живи ће се светитељи (т. ј. присталице те секте) прео бразити и живети у Јерусалиму; а који буду већ умрли, нека се теше са Мојсејем, који је такођер обећану земљу само тек видео из далека. 28 Прича се, да се ти назарени ради тога већ више пута спремали, да се преселе у Јерусалим, и само су их њихове жене од тога задржале. 29 У погледу морала најглавније им је начело крајња трпељивост. Ипак се они често према осталима понашају и при најмањем поводу врло осорно. — Целибат (нежењено стање) цене врло високо. Заклетву држе за велик грех. 0 њихову култу не може се много шта рећи, јер они не пуштају у своју средину оне, који им већ не припадају, и држе све своје обреде и обичаје у највећој тајности. Како Вирц причаше, да је из једнога нарочитога откровења дознао, да анђели сваки дан у 6 сахата у вече доносе пред престоље Божје дела и молитве човечје тога дана, то ти назарени држе своје молитве увек тога часа. Приликом тих скупова само се моле, а никако не певају, и то из два разлога, прво, што не ће са својим молењем да обраћају на себе пажњу, а друго, што у посланици Павловој к Ефесцима 5, 19 стоји писано: „певајте и припевајте Господу у срцима 28 В1о§гар1пе, стр. 83. 29 К.оћпег4, стр. 246; Ра1шег, стр. 150; Бгевћасћ стр. 116.