Српски сион

О ТР. 292.

ОГИСКИ ОИОи

В Р. 11.

својим". При крштавању употребљавају неки Формулар, што га је саставио сам Вирц, али га ником не показују; име, које новокрштени добија, „проглашује у тренутку крштавања свима присутнима сам св. Дух". Дресбах (стр. 117) и Палмер (стр. 153) тврде, да се причешћуЈу хлебом и млеком, што опет Ронерт (стр. 246) назива простом фабулом. Међу те и таке назоре увукли су они по нешто и из православнога обичаја и исповедања. Тако се између осталога љубе приликом својих зборова; у молитвама својима призивају и светитеље; држе, да молитве живих много могу да учине за душу умрлога грешника; употребљавају јелеосвећење. Како су они до свега тога дошли, неда се поуздано извести. Но биће, да је то унео у ову секту неки Игњатије ЈЈиндл, испрва, око год. 1819., римски свештеник у Баварској и гласовити проповедник; за тим, због неких својих испо ведања калвинскога садржаја, изгнаник у Русију, где је својим сјајним, одушевљеним проповедима, пуним смелих слика, и у Петрограду свратио на себе опћу пажњу; најзад вративши се оданде у Бармен, један од првих присталица Вирцових. 30 Они имају неку врсту устројства, у колико су подељени у три округа, сваки са по једним предстојником. Ови предстојници стоје под надзором једнога надпредстојника, који их походи трипут у години, да испита све општинске ствари, а нарочито да расправља поједине дисциплинарне случајеве. Имају 3 своје школе, чије учитеље испитује држава. Веронауку уче из неке писане свеш.чице, коју нико стран не добија пред очи. Секта из дана у дан опада. Год. 1857. беше их 423; 1869. г. 366 чланова, а данашњим даном има их још далеко мање. 10. Осим ових наведених верских заједница и верских заблуда, само се 30 Види о том ЈХиндлу: Ногго^, РИИ и Наиск, Кеа1-Епсук1орасЦе Шг рго4е81ап118с11в г Г11ео1ојЈ1е и. Кп-сће, 2-1е АиД., XVIII. 1И., стр. 650; Јоћ. Не1пг. Киг1и, 1<ећгћпсћ Лвг К1гсћеп^е8сћ1сћ1е (иг НкшИегешЈе, 12. АиД., ЈЈе1р■А% 1892., II. ки>., стр. 113.

још она јерес назива назаренском , о којој у даљем говори ова књига. Но како су угарски назарени дошли до тога имена, не зна се за изве.сно. Једни, заједно с Карлом Етвешом у опсежној му историји постанка и првашњих времена јереси назаренске, тврде, да ову јеретике у прво доба ни у УгарскоЈ не називаху назаренима, него да им је то име остали свет доцније наденуо. У потврду томе наводи се, како јеврејска реч „назир", као шго и ми овде видесмо, значи и дошљака, пробисвета, скитницу, верског отпадника, издајицу. Еле, није искључено, да је такав, погрдан назив приденут и овим јеретицима, који се међу собом тако не називају. 31 Али ја мислим, да Је ласно могуће и то, да првашњи мађарски „апостоли" назаренски, крстарећи по Швајцарској, дођоше у дотецај и с Јованом Вирцом, ил иначе којим његовим присталицама, те од ових, ако не и само верско учење, бар име позајмише. Оснивалац назаренства, Самуило Хаинрих Фрелих, дао је својим присталицама назив: (Јје Сг1аи1%еп 111 Сћпз1о. Немци их међутим по Швајцарској, Елсас-Лотрингији и Аустрији називају: ТаиГ^евтп1е, ЕгоћНсћЈапег, ВећЈетаћкег, б^гатрјег, Ве1Јв1еп, ^еићтГег. 32 Срби се назарени међу собом радо називају „вернима", „кршћанима", „спасенима", „обраћенима". Наш их свет међу тим зове, осим „назаренима", још „нововерцима", у Бачкој и „бугерима". Назив „нововерци" поникао је да богме с обзиром на нови постанак ове јереси. А назив „бугери" биће да има свезе с историјским фактом, да су источњачке, по преимућству бугарске, манихејско-гностичке (иа^аросј јеретике, када им се учење, за време крсташких војни, пренело с истока у Италију, Француску и Швајцарску, прозвали овуд па31 Ео1убв КЛго1у, А паиагепизок, ВиДарез!; 1904, стр. 20 — 23. ЗЈ А. ГгоећНсћ (Р1'аггег 111 НигИ^ћепп, то није оснивалад назаренетва), 8ес(.еп1ит и. берагаИнтиз јт је!,а1§еп к1гсћЦсћеп Гећеи <1ег еуапо;. Ввуб1кегип^ Е18а88-Ео4ћпп§еи, бкаазћиг^ 1889, стр. 26 и 27.