Српски сион

Б: 11.

СРПСКЕ СИОЕ

293.

таренима (од ра1аНа, одрпаница), публиканима (према источњачком називу: павлићанима), албигензима (према покрајини А1ђ1'деоЈ8 у јужној Француској, где им беше средиште), па и Бугарима, Ви1§ал, из кога се потоњега назива развила у Фрацускоме језику такођер погрдна реч ћоидге (читај: бугр) у значењу: обешењак, лола, вуцибатина. 33 Биће да су дакле овај потоњи назив пренели у наше крајеве Французи, за Наполеонових војни, или су га ваљда Шајкаши, ратујући по западним странама, оданде са собом у Бачку донели. Др. Владимир Димитријеви!.

Ј

П р И Л О 3 и тјстогији одношаја 'јјаших с Румунима у XVIII том веку. Од Радослава М. ГрујиБа. (Продужеље.) II. Прилози за историју одношаја наших с Румунима у Аустријској Влашкој. 1727, Фебруар 8. Дневник, митромолишови изасланика у римничкој еиискоиији, владике карансебешког и вршачког Пиколе ДимитријевиЛа, за његова бавлења у Крајови, ради инсталације изабраног и иосвећеног еиискоиа римничког Стевана и уређења других црквених иослова. .... 1 придоомо февр. 8. дан, у који дан јесу нас дочекали троица изван вароши бољари саз 2 хинтова по на 6 коња, тамо смо и обедовали, који јесу сами они принесли ручак изван варопхи за 3 часа. И кад се приближихом варогаи и от прочих Христијан са свјашченици јесу изишли на сретеније и срели пред црквом са звонми и слитијом и от цркве проводили до квартила. 12 тому и ношч постигла јест; и како ти по должности нашеј приказати наше дошаствије господину ћенералу слали јесмо секретара поздравити се и приказатисе, и он тому несаизво83 Бг. Јоћ. Нејпг. к и г (г, 1Јећгћисћ с1. КГгсћеп^езсћхсМе, прва књ., стр. 205—206.

лисе говоррћи нешикујесе мене ити пленипотеицијал будући у персони господина Архиепископа, аколи вечерас отидем сутра шчоћу ити. 2. И ми тако видевши определисмо на то дело ондеганега протопопу и логофета Ипопеифијева и отидогаа господину ћрнералу Шрому презесу от светле Администрацтце за које му је мило било и говорио, да се радује нагпем пригааствију (и по том таки послао свога канцелиста к нами и подобно поздрављ°није учинио) такожде и господин ћенерал Еантакузин Ћеоргија посланика својего послао и честитао дошаствије наше; а от прочи бо јара и конзилиара никто није се огласио. 3. По том заутра то јест 9. сего дана пришал јест ка нам господин ћенерал Кантакузино посетити нас. и за господиново здравије запитати, У кому смо састанку и много разговора имали и чловек Христи]'анин с наравију и са свом добротом. И у том продолженом разговору стигла карета от господина Ћенерала ТПрома на 2 кона у којој карети сви тројица јесмо отишли неговој екселенцији на прву обеденцшу. И лепо нас јест са решпектом дочекао на први мердавени како смо ис кола изагали са честију проводио до ва нутрне собе, где смо обрели сва четири конзилиара и по изречени нашему и учиненом купламенту господину ћенералу јесу пришли сва 4 конзилиара и поцеливали нам руку. По том поканио нас ћенерал горним местом на десну руку сести и до нас архимандрита (а секретара не покани), а конзилиари на низу седше; и по запитању господина ћенерала о здрави господина госп. Архиепископа и митрополита и где обретаетсе и ми смо по реду изјавили и предали писмо от господина госп. Архиепископа принесеноје на високославнују Администрацију угровлахискују, а друго обрдиректору господину ћенералу гроф Тишу. И запиталисмо за писма госп. госп. Архијепископа и Митрополита које је послато вигае реченому обердиректору у ком јест препоручено поред наши послова: то јест иншчалирања ноизабранога и преко ц. величанства милостивно