Српски сион

Сгг. 291

СРДСК2. сион

Гр 11

конфирмиратога господ. Ипопсифија Стефана Говорана какву је негова Екселенција резолуцију прислао на високославну Администрацију поред ине препоруке госп. госп. Арх. и Митрополит. И такије госп. Ћенерал заповедио концелисти да принесе писмо от госп. обрдиректора с копиом от писма госп. госп. А. и М. и доно је; госп. ћенерал дао је сам руком нагаему секретару и чатио је нам тол мачећи по србски. Гдесмо узрели велике дификултете како за попечатате ствари покојнога Епископа Дамаскина тако и за негове сароднике како се јасно види у првој нотацији. И у том свршивши нишча нисмо се тели више говорити, какосмо и от конзилиара прежде вест примили говорена ни о какву и у том паки с должним купламентом усталисмо и пошли ва своја си. Ипак нас јест госп. ћенерал подобно до места испратио где нас је и примио и у исти коли до квартира свога отишли. 4. И потом до пол сахата дођоше сва 4 конзилиара к нами на квартир и по познању и за здравије упитању разговор јесмо имали за надлежешчи нам посал, у ком смо приговорили, да би ннм дали копију от онаго писма прислатаго от господиеа обрдиректора говорећи, да нисмо се добро известили како разум пореду у оном писму стоји и обешчаше се сви четворица да хоће таки по подне по канцелисту у 2 сахата послати. И со тим разидошесе ва свијд си. 5. И по отшаствији конзилиаров поче секретар срдећи се говорите: нисамја за овако пошчене да неимам столице код ћенерала будући от госп. Архиепископа пленипотенциал и свенародни секретар, али ако мене незнаду они пошченајаћу сам себе учинити пошчена и преће другога сести а то вас и от вас дотиче, а наш одговор секретару: ми неможемо госп. ћенерала натерати да ти столицу да, а тое нихово пошчене. 6. И после обеднога часа навечер доће канцелиста от госп. презеса ћенерала Шрома и по изговореном поздравлену рекао је да зактеват госп. ћенерал от јурамента формулу да му пришлемо (а

није нам принео копију от писма госп. обрдиректора, како су нам се конзилиари били обећали), и ми отговор учинисмо канцелисти, кад дође нам копија от писма госп. обрдиректора и мићемо копију от формуле јурамента дати и изишао је канцелиста на поле и за ним секретар и много су се напољу с ним разговарали и поIIIчо су се растали и улезао к нами секретар унутра и поносио се конзилиаром говорећи какви су они конзилиари у администрацији да кад нису вредии копије дати шчосу обешчали .... нишча без ћенерала... него вала искати от них копију да видим гачоће чинити, а ја знам да неће ћенерал дати копије, теке нека знаду. И ми разумевши у том поногаенију, да је смушченије нисмо нигача отговорили нити конзилиаром споминали. 7. И заутра сего 10 дан, паки доће канцелисти от госп. ћенерала ради споменуте от јурамента формуле говорећи, да зактева госп. ћенерал речену јурамента формулу гачо би послао госп. обрдиректору грофу Тишу. Ми смо отговорили, да како је госп. обрдиректор на светлу Администрацију писао гачо је рад иншчалации новаго Епископа и по иншчалирању и јурамента поставлену, да би сам ново конфирмирати и иншчалирати у Сибин к нему дошао и формулу од јурамента да му пришљу за које пореду идет. Да ново конфирмирати постави свој јурамент и ингачалирасе потом ћесе и и копија од јурамента дати како сам госп. обрдиректор пигае. И ново иншчалирати вала да отиде свој дужни куплемент учинити. Него за рад оне книге госп. обрдиректора да би нам дали копију какосмо и конзилиаром говорили зашчо смо рекли да се нисмо добро информисали да би нам посао надлежешчи нестојао. И по том ответом отишао васпет. 8. И по том навечер јесу позно дошли сва 4 конзилиара и извесгише нам, да ни један начин нису могли извадити копије от писма госп. обрдиректора зашчо не саизволава тому госп. ћенерал презес. Елма мало смо имали разговора понеже преко детета Стефана неможно нам бист у дишкурс улести, једно дете да не