Српски сион

Гр. 11.

СРПСКИ СИОН

Сгг. 295.

зна ствари, а друго не може све ни изговорити — у кому је рекао конзилиар Досптеј инок неможетели боде веровати оном Свјашченику него преко детета — — — по истина да пигау — — евјашченику него у детету — ограисао је и инок Доситеј зачудивгаи се запитао гачо је ограисао и ја регсо уела га пчела из бокала за језик. И по том мало разговоривгаи се разидошесе. 9. И ва сеи дан више писати бисмо код госп. ћенерала ГТТрома на ручку скупа са дружеством, на којеј трапези ашче био и ондегани римске цркве бискуп именем Николај и госп. Ипопсифије и бојарин Вудескулу. Спатару и цесарски толмач, и 3 официра и 1 франчешкан, т. ј. с ћенералом 12 персона. И лепо смо се разговарали и лустиг били и великима чашама пили и ни учем зазрени били; за које се и сами официри ме^у собом разговарали и преко служешчих госп. Архиепископа похваливали, а и нам будући при асталу на трапези ћенералској запитао ћенерал преко секретара одакле ј.е Архимандрит и он секретар противу нагаега извешченија сказао јест да је от Ковина изпод принципове власти, а ми смо сказали да т'е г. Архиепископа. И сије слово секретарово учинили да у обрдиректорову писму пише Администрација ... с некаковим Архимандритом немогавтни погодити ковинским него некаквим, како се у копији види у првој нотацији. 10. И заутра сего 11 паки придоше сва 4 конзилиара и надолго разговор имасмо како се јасно види у првој нотацији под числом 11 ог дана. И по свргаењу разговора отидосмо у бојара госп. — — — објећана обршпана зета конзилиара Доситеја, где је био и сам Доситеј конзилиар и Кантантир Стрнбену конзилиар и прочии за 15 особа свега. И лепа трактациа господска и дароваше ми 1 мараму и молише о нас да сутра у недељу службу Вожију савршимо и усапшие сародники их да споменемо за које смо се обећали. 11. И заутра делом исполнили и по зактевану и парастос учинили. —

молитву по прошенију — — — овим именма : Косми, Марији, Константину, Михаилу и Јордаћу, за које су после их госпође дошле февруара 13 дан. 12, 18 и 14. Са детми своими и слугами по имену сви: Илинка, Константина, Станка, 2 Станка, 2 Констандина. Марија, Корна, В Констандина 2 Марија. Радуслав, Теодор и Исанда себи молитву просити и за речени труд контентирати; и кад смо с.вршили дали су нам за сав труд 4 дуката и 3 мараме. и архимандриту обрекогае, да ће и њега контентирати за гачосмо сад је заборавили. И тај дан исти кад смо службу чинили били смо у старца Голеска на ручку спатара бивгааго конзилијара и дара ни какво не воспријехом но учрежденије љубавно имехом и на верни обшченароднују молитву сатворисмо у саборној цркви где су сви били госп. ћенерал Кантакузин и конзилиари и прочи бојари и молитви ради ничим нас не подаровагае 15. Сего 17 дана Архимандрит Иларион сказивал нам да госп. Ипопсифије дао јест Портару бољарину, који је са тним овамо ходио 500 фор. — и мпсмо га упитали: како ти знатп, и он нам јест рекао тужиоми се Ипопсифије, како је Партар искао од њега ти 500 фор. за негов труд и дангубу и ва тому и дишкреција негова, и ја сам му рекао, кад си га молио да иде зато те не знам шчо научити. И тај час пошао Ипопсифије до Портара бојарина и даоми 250 фор., а за прочих 250 фор. дао му је облигацију, каде се врати натраг, да му и то издаст. И јегаче сказивао нам Архимандрит Иларион гачо зде бојари говоре: мисмо мислили да теке Грци имају памет и практизу и размотрение — — — посланици коису — Епископа превазидогае Греки ва васем, шчо нисмо мислили, да у них обретаетсе. — И ешче сказует Архим. Иларион, каде је принесао ппсмо проигумзн свјато Павалски Антоније от госп. Аеп. и Митроп. игумену манастира Житијана ради пребиванија својего до пришаствија госп. А. и М. и прочитавши игумен писмо госао-