Српски сион

296.

СТП'Ј^ СЖОИ

Вг 11

диново рекал јест: мени не зоповеда г. Митроп., него ми заповеда господин директор грсф Тиш-у којој заповести стоит да не преватамо Грка ни Србала. И тим речма сведетели сут кои тамо прилучише се игумен из Садова Самуил, игумен Урецки .... и Архимандрит Иларион кои исказивал сија. И ешче казует Архимандрит Иларион шчо нему Ипопсифије досаду чинил речма и говорио: ти си учинио код госп. Архиепископа, да ја тамо идем на посвјагаченије и толико да се трошим, такожде и сваке ствари еси исказивао што се овде чини; и после тога молио се Архимандрит, да и он поће са шним заједно овамо и он му јест вазбранио да не иде са шним 16. Сего 20 дана приде Архимандрит Иларион у вечер у 7 сахата и пол и почео говорити: того ради есам догаао какоти по обетачанију моему от госп. Архиеп., васа слишегача и видешча објавлати, того ради ваш. господ објавлујем: ови људи, кои су данас приходили и заклетво преступление молитву просили, коим смо суд данас духовни чинили. Може бити, да и е послао госп. Доситеј наипре них за едну пробу ако ћете в. с. разсуждение у том и раздрешение учинити, да шчо би и они ради от клетво преступленија раздрешение приети, поне ест, кад е пошао у Беч и покупио толике новце от народа и заклео се да хоће код ц. двора радити за свакое утврждение народне и ешче за утврдити администрацију, да се у неј не умеша никто от иноверних него нашега закона да будут конзилиари васегда, и ешче вечито утврдити господина Кантакузина Презесом. И с такмм положеним своим јураментом пошао у Беч. И каде је отишао у Беч ние пословао за утвржение него за повреждение народне, а за свое приобретение и интерес и не за утвердити госп. ћенерала Кантакузина презесом и администрации, него извадити и он место оно наследити и того ради имат мисал от клетви раздрешити се... 17. У Краови 1727. февр. 20. дан послани от господина конзилиара Доситеа Инока сеи Владул у стан, котори

они пришли из оне стране Холте изпод турские протекции и свои јурамент положили пред Николаем воеводом и просет раздрешенија. . . . Егзамен'. Прво питане Владула и ответи его. Окле си родом- Из цесарске Угровлахие из горнега Жија из села Преена. А која е иричина тужби вашеј: Послатсам био одавле от господе наше на 1720. лето но ону страну Холте таиним послом, за које опазио Николај воевода и уфатиоме и арешчовао и 1 дан сам на арешчу био. поставио на испит и ја нисам смео право — — за шчо би многи овдешни бољари погинули. 11ри * којем су ме испитанију и заклели на частном крсту и свјатому Евангелију и ја сам се ваклео, да сам истину говорио, а нисам право казивао. ТЈо шом кад си се заклео шчо си учинио : По том по моеј заклетви веровали су ми и определили су 3 катане покрај мене и препратили су ме преко Холте овамо. За кое приступление клетви пришал есам просити раздрешение от суда црковнаго и власти Архиерејские. А Вашој шужби, која еш иричина го■ сиодару Сшано: И ја сам прешао на ону страну Холте на 1725. лето и био сам исправник код Николаја воеводе над једним барјаком коника чауш испод когае барјака утекло неколико људи на ову страну Холте у цесарску страну прешло. И мисмо таки обзнанили Николају бегу и Николај бег послао је тајнога свога бољарина и заклео нас. ест свију редом како нећемо веће ни један на ову страну Холте прећи, на кое смо се заклели тврдо обдржати, и мене особито запретио за изгублене живота, ако би ошче кои чло век у цесарску страну прешао испод мога барјака) и после тога паки е побегло неколико људи из истога мога барјака овамо у ц. страну и ја когда таки случај видо убоја се смрти и сам побего на ову страну под цесарску протекцију. За кое клетво преступление пришал есам просити раздрешение од суда црковнаго и власти архиерејские. Почетак суда —- — — — није више