Српски сион

Бр. 12.

СРПОКИ ОИОН

Стр. 345.

ник, рукописани; алва вита два духовна; ермолој лавовски; 2 книге богомислие ; једна книга мојјитви ноправилние; 2 мала требника; пеалтирић киевски; иолустав рукоиисани; паки ермолој лавовски; требник лавовски ; охтика книга јерополитика. Кошуља нови 5, гашча 2, пешкира 24, махрама 18, платна 15 аршиеа, чаршава астална 3, крест неоковат у калаФИ древа свјатогорскаго; једне дукатне теразице; санитие једно на платну; парче инорога; 5 мали тенџера, велики 3, тепсице 4, сахана бакарни 6, ћугим, таве три, хорание две, свака от хакова; воска 50 ока, кошница 70 пресада; јастука служабни 5; халине ординари две, ћурдие ветхе 3, једно јаиунџе нлаветно, један синовник, мантија једна, ћебета 9, јорган. 2 поњаве, кожа јелена. Паки книга: маргарит московски; аностолска бесједа; толкование евангелское; поучение рукописаное и другое московское. Појас сребрн црковен позлашчен; путир сребрен и дискос, кадилнице сребрне две; новаца 20 дуката, бјели новаца 42 Фор; аер по црвеној свили, злагом везен; икона велики 11, а мали 53; 2 барјака, на мусул безу и в келии моеј јест 4 образа и панаћиар дервен. Виноград монастирски 100 мотика; плуг со 8 волова. За кое више памјатију достигнути немогу, но како зде состоитс]а, а окром что имеем в монастиру Треси и Раиновцу. Из сего монастир должен Јоану слуги 7 Фор. Паки в Бјелиградје Раки Болтаџии за халине детине 2 ф . 75 нов. Авраму Мокановићу за ексере 3 ф . 5 » н. Паки Ђоргију абаџии за диачке халине 4 ф . 50 н., Богосаву слуги нашем 13 ф . 50 н. Сими слуги монастирском 15 ф . Паки горе именоватому Јоану 10 ф . Пак Богосаву 10 ф. Пак Сими 8 ф . Пак Јови чимбурџии 5 ф. и свјашчеником сего храма служашчим овде братиам по обичају за сарандаре 40 Фор. наиме по 1 ф.* Јанку казанџии колико буде должео докле се проесапимо. А нами должен јест Петр Јоваичев 20 ф . 25 нов. * По овом је бидо у ово доба 40 кадуђера у Раковиди.

За кое все овај тестамент мој носледни препоручасја аа преосвјашчењејшаго Г, Г. митрополита и Архиепископа, како братију св. храма сего, тако и вешчи обрјетајушчијаеја монастирскија, у всему, кое затекох и кое прииждивением своим и трудом »редобих, тако и за подушие мое милостивне и умвлне молим в час кончине моеј да не лишен буду милоети и благословенија Архипастирскаго, и да прошчен буду, ашче в чем јако человјек п'лт носјај согрјеших, словом, дјелом и иомишлением, и всеми моими чувстви, с коим за более вјеројатие имја сво}е здје предлагаем, и печатом своим потверждују. От више именовата јастука два, једин от келеч каФтана ткан златом, а други от цервене свиле с плаветним гранака Г. Г. Архиеиископу за Благословение да будет. М. п. Хажи Висарион с. р. јером. игумен архангелские обители (печат мали као данашњи Филир, на њему ~ј- и хаџи ввсарГонв) Тому свидјетели М. П. Исаија Антоновић с. р. М. П. ПаоАод сергод гј тсрототостад [хартгјрсо — — — нечитко М. II. Јосиф Стојанов с. р. диакон Мца ГеиФара 19. в љето 1730. * * * Да нису ни црква реметска ни келије подигнуте тек после 1739. помоћу руском, види се и из штампаног у о. л. „Описа фрушкогорских манастира од 1753." Кулу је подигао 1735. поштански Фервалтер Андрија из Петроварадина и Јаков, брат му из Бешке постмајстор, а црква је много пре тога постојала и ћелије, а на истом месту наводи се и ко је и кад је које ћелије подигао. У поменутом „Опису" наводи се и шта је све прееето 1739. из ман Раковице у В. Ремету. Игуман поменути раковички Михаило, умро је у В, Ремети 24. Марта 1741. Не знамо, како да се у номенутој грамати цара Петра вели, да ју је дао на