Српски сион

О тр . 346. №ПСК1 СИОН

молбу игумана Григорија 1701., а 1700. да је био игумаа Михаило. Да нијс. Григорије за раније отишао у Гуеију и тек 1701. измолио грамату? Из нрпред реченог дописа види се, како руски правителствујући Синод 1846. није знао ни то, да л, постоји у Србији манасгир Раковица, а тадашњи митрополит Рајачић, видећи то незнање, одговорио је да је онај манастир Раковица од 1739. разрушен и да не постоји, а ако који иостоји под тим именом — Архангелско-Михаиловски, то је са свим други неки ^анастир! А бар је манастир Раковица био што но реч под носом руском посланику у Србији, те је он могао (Јинод известити да посгоји. Ио причању Јоакима Вујића у своме „Путешествију по Србији", Београд 1828., манастир Раковица био је тек за време ратовања цара ЈосиФа с Турском од Турака сав нопаљен, а ћелије до темеља разорене. Наскоро је ман. Раковица поправљен. 1806. већ је у њему служено и те године код цркве сахрањен је познати јунак из српског устанка Васа Чарапић. 1822. начинио је ћелије кеез Милогп Обреновић.

Зашто то ? в. м. Реч је о наставном плану и градиву науке о вери у српским вишим девојачким школама у Новом Саду, Панчеву и Сомбору. Наставни план и градиво овог наставног предмета за све три наше вигае дев. школе, прописани су наставном основом утврђеном у седници Нар. Школског Оавета од 10 (22.) августа 1898. број Ш. С. 208] 138 ех 1898, која и данас важи. По тој наставној основи градиво из веронауке о вери овако је расноређено : I. разред Пространи катихизис. Увод. О Божјем откривењу. Св. предање и св. писмо. Три главне хришћанске добродетељи : вера, љубав, надежда. Символ вере никео-константинопољскиј. Разјашњивање и катихизирање символа вере од 1. до закључно 7.

Бр. 1&.

члана.... у свези са дотичним библичним повестима. П. разред — Продужење првог дела православног катихизиса. О вери 8, 9, 10, 11 и 12 члан символа вере, са осооитим обзиром на науку о цркви и о св. таЈнама, св. литургији и вечном животу. Ш. разред — Иространи катихизис православне источне цркве. II. део. О надежди. 111. део. О љубави (к Богу, ка ближ њем и себи самом.) IV. разред — Изја шњење св. литургије. Књиге, по којима се има изучавати наука у вери, јесу: 1. ХришЛански кати хизис нравославне цркве. Саставио Михаило Миловановић. 2. Библијске ириаоветке старог и новог завета од Јована Петровића. 3. Изјашњење свете литургије написао Н. 1з. Вукићевић, или Литургика од Н. Гр. Живковића. Но шта видимо из извештаја ових школа за 1905-6. школску годину? Видимо то, да се гореизложене наставне основе придржавају само новосадска и панчевачка виша дев. школа — а сомборска пе. Наставно градиво из науке о вери распоређено је било у сомборској срп. вишој дев. школи у прошдој школској години овако: I. разред: Библ. повести старош завета (из катихизис а ништа). — II. ра < ред: Библ. повести новог з*.вета ( из кати хизиса ништа) — ЈП. разред: Хришћански катихизис православне цркве (сва три дела). — IV разред; Литургика (по књизи ОД Александра Живановипа). Сомборска српска виша дев. школа не нридржава се, дакле, ни прониеаног раснореда градива, ни свих проиисаних књига за науку о вери. Да ли је то са знањем и дозволом Школског Савета ? Колико је нама познато, новнје насгавне основе од оне из 1898. године нема, а није нам позната ни каква одлука или наредба Школског Савета, која би дозвољавала одступање од постојеће наст. основе и од горенаведених учбеника. Како је, дакле, и зашто је нарушена једнообразност наставе у овом предмету ? Ако се ово одступање догодило тога ради. што постојећа насгавна основа не би згодна била; — онда би ми обратили пажњу свију оних, којих се ово тиче, на