Српски сион

Вг. 12.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 329

господин му пише лепо, и каде му доће от госп. Писмо онолико је рад, како на ваздух да се вазнесе, и рад је послужити господина) зашчо ја ћу право казати и нећу лагати ни у чему, овај наш отац игумен чудан јест чловек и високо уман, али кад се кому обешча послужити до своје крви хоће верно послужити, а може бити да се мало зазрео код госп. Архиеп. шчо је тражио овдешни Еаископат, зашчо би истином по старешинству и потребно било да он буде, зашчое начелнејши монастир Тисмен, али шчоје фајда, каде чловек не зна книге ни мало и оно шчо зна језик му не служи (на то ответ наш ка калу^еру: Господ. Преосвјашчени зато никако није зазрео, нити о том отац игуман, коју мисал да има, него у оној милости јест от госп. госп. Архиеп., у којеј и прежде и може бити, да ће и ошче боље имати, само толикс мислили како смо и прежде оцу игумну говорили, да покупи Архиеп. стран у и да наћемо препорученом службом от госп. госп. Архиеп. и друга .... варучити. Тада калу^ер нам отговара: он за то има велику мисал, како и прежде јест говорио и радиће за то да се не замери пред господином, него да би готово било.) 0 со тим говоренем јест пошао (Свршнће сеЈ

Виеокопреоевећени господин ДР. ГЕОРГИЈЕ ЛЕТИЋ темишвареки епиекоп на каноничким визитацијама у својој епархији. Каноничке визитације еиисконеке свагда су биле од највеће важпости и користи ио народ. Ту имају прилике гг. епискони да нознају народ и живот ввегов на самоме извору, да виде његове цркве, школе и друге установе, да га поуче у свима његовим потребама, а у беди и невољама охрабре. И визитација впреосв. г. др. Георгија ЛетиЉ, коју је иредузео баш у најсевернијим опћинама не само своје епархије, него уједно и у најсевервијим опћинама

целога Српства, од врло великог је значаја, маха и утецаја на тамошњи народ наш. Тамо се укршта доста малени елеменат српски са јаким таласима туђинских стихија, па тамо будити свежији живот, долевати нове бујније снаге, љубави и одушевљења за све оно што је српско, заачи снажити дуб опстанка нашега народа. Поход впреосв. госп. дра Георгија Летића заиста је имао тај значај. Рећи ћемо због тога коју по ближе о њему. Овом приликом ирва опћина беше Кшфељ. Г. еаископ је 8|21. јунија стигао из Темишвара на својим кочијама после два часа носле нодне на границу кетФељског хатара. Ту су га чекали многи и многи КетФељци на колима и коњици на коњима и у име политичке власти вингански надсолгабиров г. Понграц. Пошто је председник црквене оаћине поздравио г. еиископа а, по том и надсолгабиров, на које је поздраве г. епископ појединце одговорио, кренула се цела пратња на челу са колима надсолгабировљевим а иза њих кола г. епискоиа, окружена хитрим коњаницима у само место. Ту је дочек био врло срдачан. Народ је прекрилио трг иред црквом, прангије иуцају, звона звоне. У цркви је поздравио г. епискона свештеник Светолик Јовановић лепим поздравом, а по том је г. епископ говорио врло лену беседу, која је имала неодољива утецаја на народ. У беседи је г. епископ учио народ да се држи своје св. вере иравославне и цркве и школе; да се влада по божјим заповестима и да ради само оно шго је добро, лепо и ноштено; да потномаже свештенство и учитељство у раду и да се са иоверењем обраћа њима и другим угледним људима у народу и да и омладипу утврђује у страху господњем, поштењу и послушпости; да децу уредно шаље у школу и да пази на њихово здравље, јер је грдна жалост, како у нас, као ваљда ни у једном народу више, у грдном броју умиру мала деца и омладина; да се народ одвикава од пијанства, које наноси велике моралне, материјалне и зравствене штете, а које тако много шкоди и омладини, јер је од алкохолизма који влада у народу, и она сваки дан све слабија и