Српски сион

С тр . 366.

ОРПОКИ

сиоћ

Вр. 11

тали у обшчом декрету тчо је на вас народ дат, что у нем има покрај монастира н монастирски добара. И они ска зујут, како су ишли у Веч госп. конзилиар Илија Шчрбеј и Радул Голескул, кои су исти декрет на сву цесарску Угровлахију извадили. Ема у нем за монастире овако пише: да цесарски двор у оно време нишча неопредељујет, такмо обећава отложити на ћенерала обрдиректора что би им он за то прогледавши, и чрез јего милост да ће им проуказана бити. На кое смо се трудили и ходили и трошили, и госп. покојни ћенерал Кинексег бил нам се обећао да хоће за тим патронствовати за које је дело от коморе ондешни начелник разумео . . . . и отишао горе у Веч и покварио они наш почети посал и на тому паки остало (тисменски говори.) Паки сам ја сам намерение имао ка цесарскому двору поити о свом трошку за монастирске потребе и ктео сам прежде же госп. госп. А. и М отити и науку просити, каквим би поступком могао свое дело окончати. За то је чуо покојни Дамаскин и писао је ћенералу у Сибин и мене ћенерал писао је, да би неишао до пролећа, а о пролећу и сам (т. ј. ћенерал) да хоће поћи у ц. двор и ми шним заједно да поћемо. И јест нам обећао ако неимамо новаца, да нам хоће дати (то ћенерал) 8000 фор. и да хоћемо добити шчо зактевамо и шчо нам јест офкоморат покварио.) По тим ми слоге неимајући неоправисмосе на врдие, а ћенерал отиде у Беч, миже остасмо с неслоге и договора; и сагласисмо се с покојним Епископом Дамаскином, что би смо провиђали о манастирских потребах и он се подхвати да хоће исправление учинити: и новце положисмо от монастира по вредности и он посла калуђера именом — — — — и секретара именом — — и ничто неоправише и сам покојни Епископ сказа говорећи: ја шчо сам могао то сам чинио, а више не могу помоћи. негоћу ја гледати попове, а ви гледајте за себе како знате.) И после тога ћенерал умре, а сеј наста, који је сад. И тако изнова трошимо, помошчи же никакве не имамо: нити знамо на чемусмо и шчосмо,

такмо сад на Вога упование имамо и науку от в. с. просимо: како је сад госп. госп. А. горе у царском двору, да и ми људе оправимо с трошком нашим, да иду, е да би које за монастирско обдржане исправление учинили под руководством и по помошчи госп. госп. Архиеп.) Ми на то им ответ учинисмо, да добру мисал и намерение имаду, елма неизвестно нам јест колико се буде задржао госп. госп. А. горе, за то јв потребно најпре то огласити писмом код г. г. А и по савету ка делу поступак начети. И на то су они приволили и сказали, да је врло добро и отишли су писмо начинати, које хоће госиодину оправити. 36. Сего 3-и дан приде ка нам поп тисменскаго игумна Отац Леонтије називајући добар вечер от оца игумена и како се екскузира шчо није могао данас доћи и своју по дужности учинити службу, а сутра доиста хоће доћи и между тим почелисмо говорити оцу Леонтију: Драгоје нам тто тако чисто знаш и лепо истолмачити сваку реч и имаш леп концепт у глави и кад Бог сподоби, те придет зде госп. госп. Архиеп. мислимо шчо нећеш бити удален от јегова Пр. . . Госп. г. Архиеп. смотрит чловека на правују беседу, да се после неуфати фалишан. Того ради и ми тебе видећи, како самислена и разумна, и знамо шчо из тебе реч не произидет и мислимоте приваручити оцу игумену да будеш ва васех делех савестан јему и чрез тебе и писма господинова и отписане и сваке ствари, да происходет зашчо госп. госп. Архиеплскоп тако љубит шчо сваке ствари, ко и за чим и за коим делом придет и шчо је пришао и каде је пришао, и каква је сведочба, и кому се веруе, и каде је било, и от куде, — то све на писму да имате и сваке ствари такове јегову А. да обзнањујете. И не теке то, но и где шчо чуете и видите, да будете васа отписивати. И не теке узети једно име на себе и назвати се епитроп госп. г. А. а интереса и службе никакве непоказати, него и делом потреба јест показати, да будет контент г. г. Ар. са службом оца Игумна. Того ради немогуће он сам све