Српски сион

Бт. 1В.

огаОки

сиои

С тр. 369 .

њине лаже зло проггада. А ове све моје речи, ако не буду истина онда ме не држите за чловека, зашчо како говори пророк Давид: Погубиши васеглагољушчие лажу, зато ти говорим истину. И сотим јест пошао, 38. Сего текушчаго 8. дан. — Иларион архимандрит сказујет, како јест бил игумен Самуил Садованскога монастира код конзилиара Констандина Стрнбенула и почео му говорити што оволико овде седимо, зашчо непослуете шчоћете пословати, да се толико небавимо. И канзилиар на то јему отговорио: давно би се дело савршило, али како госп. аеп. зактева да он игумне поставља, а ми тако нећемо, зашчо ако сад попустимо 1 пед хоће се пружити на све, — за то ми нећемо тога.... И сије речи више речени игумен сказивао архимандриту Илариону. 39. Потому паки придоше ка нам Ипопсифије и с њим игумени Вистричаски, Садовски, Калојански — и у разговору дошло слово до запечатлења и почео игумен бистричкм говорити: а шчоје запечатлено, шчоје било боле оно је изнешено, а под печатом мала работа стои. 40. По том паки приде архимандрит Иларион и каза како је чуо он, шчо је говорио конзилиар Доситеј: ми архимандрита Илариона никако между собом да држимо, зашчо је веће он тамо био код госп. Археп. и тамо је речи приносио такође и од селе одовуда сваке ствари писати, зато да се извади из монастира. Илија Шчрбеј отговарао Доситеја: Ми тога сада не можемо учинити, за које госп. А. оглашено свим писао, него нека буде, али да му није нишча у руци до госп. Архиеп. пришаствија, а каде дође госп. Аеп. онда ћемо гледати како ћемо га извадити. 41. Сего текушчаго 9 дан приде Ипопсифије и почесмо му говорити зашчо негледате шчо ћемо чинити и шчо се договарају бољари за дело надлежешчеје. Ипопсифије на то нам отговара: мене бољари не примајут ва савет, нити ја знам њино дело, нити шчо они послују, тако они имају обичај, а каде ме у саСРПОКИ СИОН 1906.

вет непримају и предамном нишча нејављају незнам шчо ни отговарати... 42. Потом приде Игуман Садаван и Бранкован, благословити се поити до монастира својего. И почеше говорити шчо је г. г. Аеп. у иншчрукцији нам епитропа наредио, ми га драговољно примамо, какосмо и са игуменом Тисменским и са остали игумени за то реч имали и подписивали се јесмо и печате ударили, шчо год доконају и мисмо каил, и ми епитропа примамо, него конзилијари не позволивају. . . . 43. Васи дан више писати приде ка нам Игумен тисменски кир Никодим, и показа нам писмо от игуменов сачиненое госп. Аеп. поради ствари монастирских, како само разум показујет, у којем разговору доидосмо и до иншчрукције за пунктове, које бољари непримајут, то јест за епитропа, а друго за поставленије игуменов, а третије за новце от свјашчеников и дијаканов приход колико су дужни на годину Епископу дати а празан Епископат будући надлежит Архиепископу дати: Игумеи на то говори: 44. Шчо узрокују за епитропа, да не будет, од стране госп. г. Аеп. и Митроп., то хоће да привлеку на себе власт духовнују, како и мирску, зашчо су се научили от какоје светлост цесарска ову земљу освоио они архиепископскују и епископскују и мирскују власт и владање садржат и научили су се от монастиров уживати и толике доходке от монастиров имају на своју страну на сваку годину: вино бачвами и проча, такожде коње и остале дишкреције шчо потаено от калуђеров узимљу, надмећући се један на другога, кои ће бити игумен. и бојаром кому 100 гроша, кому и више обегпчавају да га учини игуменом, а другога да смегне. И бојари за свој иптерес с кривом информом сплету какву годе лаж и онога омазује а другога метну. И тако наши бољари 8де чине, они игумне скидају, они есап узимају и ономе за мазду постављенаго игумена њему васа у руке предају; а црква и духовни ред код њих никаква 26