Српски сион

с?

лски

Год. XVI.

Број 14.

ЗВАНИЧАН ЛИСТ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ АРХНЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ИТРОПОШ КМОВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ.

У Ср. Карловцима у понедеоник 31. јулија 1906.

Путовање патријарха Ареенија Ш. Црнојевића у Хрватеку. Приопћио: Димитрије Витковић. (Загреб.) Познато је, да су Срби крајишници два генералата — горњокарловачког и вараждинског — у Хрватској у 17. веку много борбе морали да издрже због својв православне вере'). Та је борба особито везана за једно име, за манастир Марчу, који је до некада у Хрватској постојао и био славна стратегијска тачка у плану унијаћења српскога народа. Као највећа сметња унијаћењу сматрала се веза српског народа односно његовог свештенства с Истоком, с источним православним светом, а посебице његова духовна веза с пећком патријаршијом. Стога се у Загребу, од куда је унија потакнута, свагда на томе радило, да се та веза с пећком патријарлшјом сасвим раскине. Но српски народ се томе јако опирао. Он није хтео никада да прими и призна за епископа лице, које није било посвећено у Пећи. А и сами пећки патријарси бринули су се за одржање ') Види Грбић „Кардов. Вдадичанство" (I. 194—217.)

те везе, Јер су често слали своЈе егзархе, који су обилазили овамошњи српски народ и распитиЕали се о потребама његовим. 2 ) Ти су егзарси свагда лепо дочекивани и српски би народ приликом таких каноничких посета мало одануо и духовно ојачао. Може се дакле замислити, какова је радост била обузела овамошње Србе, кад су сазнали, да је многобројни српски народ вођен самим патријархом Арсенијем 1П. прешао у земље њихова хришћанског цара и господара и да су тиме бројно појачали. А како ли је тек радост обузела срца њихова, кад су чули, да ће сам патријарх доћи у манастир Лепавину и обићи и овамошњи део своје духовне пастве. То је било о Божићу г. 1692. Ја сам о том путовању патријарха Арсенија у Хрватску већ приопћио два архивска прилога у 3. бр. „Срп. Сиона" од ове године. То су два писма патријархова, која је он писао тадањем загребачком бискупу Александру Микулићу (1688 —1694). Но после сам у загребачкој надбискупској (митрополитској) архиви нашао још неке прилоге који о том пу') Ш<1ет (I. 218--220-)