Српски сион

бте. Ш.

српски-сион

В р . 14.

товању више података дају, па их стога такође у овом листу приопћујем. Први је прилог (I) писмо марчанског владике Исаије Поповића (1689 1700.), које је написао 11. дец. 1692 г. вагребачком бискупу Александру Микулићу. Он јавља бискупу, да му је патријарх писмом од 6 га новембра — сигурно из Св. Андрије — јавио, да ће о Божићу доћи у ове крајеве. То писмо патријархово примио је он 9-га децембра. Народ се радује доласку патријархову. А патријарх њега сматра јеретиком. Пошто је у Бечу посвећен, неће нико да прими рукоположења од њега, већ неки чекају долавак патријархов, а неки и одлазе патријарху ради рукоположења. Ових дана — вели се у писму — дошао је један рукоположен од њега, па му је дао парохију, која припада моме манастиру. Писмо дакле сведочи о радости српскога народа поводом доласка патријархова и уједно о бризи патријарховој за своју паству, а против уније. Други је прилог (П) писмо И. Максимилијана, подгенерала у граду Крижевцима,*) које је написао 31. дец. 1692. такође загребачком бискупу Александру Микулићу. Он се бискупу прво захваљује на поздраву приликом Ро^ења Христова и извињује се, што га није у том претекао. У осталом жели му, да још много такових еветковина сретно дочека. Виће, да је бискуп поводом писма владике Исаије Поповића упозорио власт у Крижевцима на долазак патријарха Арсенија у манастир Лепавину, као што то потврђује остали део писма. Стога се и пожурио са својом честитком! У писму се даље вели, да је патријарх заиста дошао у Лепавину. Он ме^утим не назива себе патријархом, већ само архијепископом. Заиста се тако патријарх и у потписима својим називао, као што се то види из она два приопћена писма.**) Патријтрх има уза се позната епископа, којега је с писмима послао, сигурно да *) По Лоиашићу он је био велики капетан крижевачки од 1685-1696. (Спом. хрв. крајине 1П. 471). * ) Међутим је носде пред емрт своју истицао и име „патријарх", као што то потерђују потписи на пнемима, која ћу посебно цриопћити.

се пријави његов долазак и намера његова за каноничку визитацију. Тај епископ је Исаија Ђаковић, који је с патријархом те године путовао, особито да обиђе југо-источне крајеве. 3 ) Писма су пак путна дозвола од цара и краља Леополда I., попратница кардинала Колонића и лично писмо патријархово. Те документа шаље Максимилијан бискупу на увид. Бискуп је сигурно тражио, да се патријарх не пусти меЈју крајишнике. Но подгенерал пише, да то поводом аутентичних докумената, које је сам владар милостиво издао, не може учинити; већ да је само преко погланика опоменуо патријарха, како је садашње доба незгодно за визитацију. Уједно је уиозорио епископа посланика, да се патријарх има бискупу пријавити, јер под његову власт подпада марчански владика. Патријарх је то и учинио писмом из манастира Лепавине, које сам већ приопћио и у којем између осталога вели: СЈио(1 уего аШпе!; уксЦсаш топаз1еш Магсг, ех согс1е сирш, и!; кетрег 81<; зегуиз Кеуегепсћ881тае БоттаИогт Уее^гае ођП^а^из, еЈ; ћос е!дат оркагет, и! ргаеМиз оћасћса те а§поаса! еИат рго 8ио Агс1п -Ер18Соро. Напред сам споменуо, да је владика Исаија Ђаковић с аутентичним путним дозволама носио ссбом и писмо патријархово, упућено на великога капетана прижевачкога Ив. Максимилијана од Тури и Валесасине. Пошто је исти то писмо послао бискупу у Загреб, оно се сачувало и ја сам га нашао у једној збирци писама, те га приопћујем као трећи (Ш) прилог. Писмо је писано истом руком и садржајем је скоро исто, као и оно, писано у манастиру Лепавини 2. јануара 1693. које сам већ приопћио у 3. бр. овога листа. Види се по томе, да је патријарх, примивши преко владике г Јоаковића поруку капетанову, одмах писао бискупу у Загреб након три дана, да му јави о својем доласку и о својјој намери гледе визитације. И владика Исаија Поповић се пожурио, да обавести бискупа о доласку патријархову. У писму (IV. прилог) од 1. јан. ') Грбић, I. 231.