Српски сион

Б р . 14.

ОРПСКИ сион

С тр . 387.

1693. г. он му шаље одговор вицегенерала крижевачког Максимилијана, а уједно му јавља, да је последњега дана месеца децембра и сам примио писмо од патријарха преко калу^ера, које му је у сусрет послао. У писму се патријарх срди, што му владика неће да д:фе и позива га, да гпто пре стигне у манастир Лепавину, и он намерава то учинити у Понедељак, да чује, шта ће му патријарх казати. Но патријарх поручује да ће свакако и у Марчу доћи. — Владика даље јавља, да патријарх има уза се 30 људи и 46 коња. Биће, да су то били војници, као што се после види из једног писма. Њих је патријарх имао уза се свакако ради своје телесне сигурности, а сви су они путовали јашећи на коњима, на челу патријарх Арсеније и владика Ђаковић. Мало необична слика за садашње доба! Но Паја Јовановић је то већ својом уметничком кичицом предочио на слици „Сеоба Срба". Уметникова замисао тачно се слаже са историјом. Бискуп Микулић, чим је што примио од патријарха или о патријарху, одмах је све послао кардчналу Колонићу, као што сам се о томе из писама бискупових уверио. Но то се види и из два писма кардиналова, која је бискупу писао и која приопћујем као пети (V) и шести (VI) прилог. У тим се писмима казује, шта се све намеравало и чинило, да се утисак, што га је учинила посета патријар хова, у народу ослаби. те да се униЈа од њега опорави. Та су два писма и врло важна и врло занимљива. Патријарх је остао у крајини преко месец дана. „И ова једина патријархова посјета — пише Грбић — била је од неизречене користи, и по Српство и по Православље, на овијем странама. И народ и свештенство разабере се од онога страха и насиља, тто но га почини вла дика Зорчић с Јјенералом Херберштајном 4 ) прије двадесет година. Све се то окријепи и оживи, кад ви^е свога патријарха, ревна и неустрашива око своје вјере. Од једном пуче и народу и свештенству ме^у очима, да је и брада и мантија и *Ј Кардов. Влад. I. 209—217.

штака и митра на марчанскијем владикама гола варка и шљепарија! Са збора, код Свете Петке у капитанији крижевачкој, поручи и народ и његово свеш:тенство владици Исаији и његовијем калуђерима у Марчи горопадну поруку. А владика се препао, па брже све јави бискупу у Загреб" 5 ) Шта је било на ствари, показује писмо владичино од 7. јуна 1693. г. Један део тога писма наводи и Грбић по хрватском историчару Лопашићу. 6 ) Само што Грбић није добро схватио ЈЕопашића. По његовој стилизацији наиме изгледа, да је владика писао бискупу писмо, а владици опет да је писао писмо подгенерал вараждинеки барон Макар. Међутим све што Лопашић наводи, из једнога је писма, и то из писма владике Исаије Поповића То је писмо седми (ТП.) прилог. I. Писмо марчанског владике Исаије Поповића загребачком бискупу Александру Микулићу. Ер18(о1ае гшзвПез оп§ша1е8 а<1 ерјзсороз 2а§гађјеп8ез 8спр1ае. Тош. XIX. N. 73. 111из(п88нпе ас Кеуе1'епс11881те 1)отте Ботте 8а1и(;ет е! бегуИлогшп теогит ћитПНтат соттепо1а1;1опет. Регсер1 Ниегаз ас1 те с1а1а8 Ра1пагсћае 9-па Бесетћпв, диаа тПп вспћИ 6-(а N0уетћг18, 1п дијћиб 81§гићса1 тЈћ1 Ги1:игит еиит а(Јуеа1ит ћис ас1 ћаз раг1ез, ас1 Ге8(ит Иа^уЦаИз Бот1П1, диет НћепИ ашто аНди1 8сћ18таИс1 ехрес1ап!:.; ди1 те ех18(јта! (апдиат ипит ех ћаеге (:1С18. Мео^иос! 8Јт Ујеппае сопзесга1.из, ргор!егеа пиИиз уиН: а(1 те уешге рго зизсЈрЈепсћз заспз ог(ћп1ћи8, 8ес1 аћди1 ргае81о1ап!иг абуеп1:ит 11Ни8; аНдш \'еге, и! огсНпеп!иг, еит ас!еип(; 1п8 сНећиз ипиз уешк аћ Н1о ог(Ипа1из, сш еНат (1ес11ћ Рагосћ1ат регИпеп1ет ас! теит Мопаз1епит. Н18 тапео ек те 1ауог1 ећ §гаИае 111и81г1381тае ас Кеуегеп сН881тае Уез1:гае Ботта1лот гесоттепс1о. Соттеп(1о те еИат 111из1:п881тае ас Кеуегеп(И8б1тае Уез1гае БотЈпаИоп!, и1 бИ 5 ) ЊМвт I. 232—23з. °) Кардовац, стр. 159.