Српски сион

Сет. 438.

иишЈШ ииим

Вр. 15

налог, да пре свију телеграма и писама, имају прво одашиљати оне и она, који говоре о поменутом историјском акту и Факту. ТТТта, је побудило и нагнало г. Мату, да иступи из радикалне странке и да ступи у демократску странку; не знамо. Без сумње ће г. Мато ако не пре, а оно рећи у својим ,јМемоарима", за што већ има свога издаваоца, који му је и повећу своту издао а конто љих. Доста то, да је г. Мато из оне иступио и ступио и ову. И то је акт и Факт, који стоји што-но реч „црно на белом!" Наспоменули смо, да је у Земуну иочео излазити „ Народни гласник сраски демократс/си лист за политику, просвету и привреду и у 17. бр. тога листа, шта што је изишао 2. о. м. наштампан је чланак под тачним насловом „ Оиет неистине под којим етоји написано : Мата Косовац, статистичар-уредник. Дотле је г. Мато такве чланке саоиштавао у радикалном гласилу „Застави", и чим је овај свој најновији чланак штампао у демократском листу; јасно је, да је напустио и своја радикалска начела и усвојио демократска, што је свакако прогрес, јер тек су мало шира демократска начела од начела српске радикалске странке. Да л' је г. Мато то урадио као гато зли језици веле, што је дошао до новаца т. ј. добио парницу, што ју је подигао против оставине покојног свога иријатеља Павла пл. Еремича, те из његове горко и крваво стечене оставине добио неколико хиљада, што му је исти дуговао у име неког листића, што га је г. Мато уређивао а Еремич издавао, не знамо. А што не знамо, не ћемо да нагађамо. Ако је пак из тог разлога то учинио, онда је г. Мато и тиме показао, у што су многи и дотле сумњали, да он није никад ни био прави радикал и као такав борио се за сиротињу, но да је што би рекао његов земљак Гавро кројач — познати социјазиста — прави буржо-а, а као такав иступио из голаћског друштва и ступио у странку газдачку, као што је странка демократска искуиљена око „Народног гласника" земунског. Пошто смо за своју дужност сматрали да ово наспоменемо, да пређемо на ствар. Г. Мато, и ако је од истине удаљен, као небо од земље; он се увек бори за неку истину. Па тако исто и у свом најновијем умном саставу, што га је штампао у „Народном гласиику" и ког је крстио „Опет неистине", подиже своје убојно копље за истину против неистине! Он се и у њему труди по свом начину, да дугим неписменим својим саставом превари читаоце, и да их убеди, како ми неистинито њега нападамо, и како је он нас што но реч утукао и доказао неистиност нашег писаша. Како ми имамо мало озбиљнијег посла од посла, да поново г. Матине неистине побијамо и

да доказујемо, да је све оно истина, што ми о г. Мати рекосмо, нити је он у стању икада побити наше тврдље; то се не ћемо на најновија његова извртања ни освргати. Једино ћемо му одговорити на ова два његова навода. Нисмо ми нехотаце рекли у 15. бр. о. л. за пр. г., да је г. Мато у 45. и 46. бр. „За. ставе" за пр. г. написао чланак „У своју одбрану", у место „У одбрану истине", него хотимице, и то с тога, што г. Мато није у њему бранио истину, него себи. А није је могао бранити с тога, што није ни имао повода да је брани, пошто су наше тврдње о њему биле истините. Г. Мато је у истим чланцама бранио сеое, и да се одбрани послужио се неистином. Да ми нисмо нередовним путем дошли до оног податка, о коме је говор у нашем одговору, то смо јасно рекли и доказали, а и овде велимо: ми имамо штампан извештај о поменутој седници саборског одбора, сложен по рукопису г. Матином, који је састав кад је дошао у секретаријату на коректуру, као скроз неисправан и ногрешан био уништен и нов написан. Ово је Факт, ког г. Мато не може побити и ми смо га задржали с тога, што смо знали г. Мату. У осталом, рекли смо и опет велимо: г. Мато није дорастао ни за статистичара ни за уредника листа — на ком у осталом ништа и не ради, доли што нанише погрешне извештаје о раду саборског одбора —,и да он до сада ако је што и урадио на статистичком пољу, да је то неисправно и смушено, као што су му смушене и тисканице за састав „Шематизма" ва широј основи. Оно нешто што је и урађено у том погледу, то су му већином урадили други. И он може још 10 година радити у свом звању, иа нити ће у стању бити да уреди свој уред, нити ћемо ми икада доћи до „Шематизма", који нам треба као кора хлеба. Да се при грађењу нар. дома усвојило мишљење К. Милошевића, имали би бар карловачки виноградари хасне од г. Мате, овако ће за његов нерад носити саборски одбор одговорност, што је таквом човеку поверио тако важан посао. С овим завршујемо за свагда разговор еа г. Матом, ком у осталом желимо свако добро!

Ад К. 359./зап. 1896. ИСПРАВАК. Констатује се да је у стечају бр. горњи ради поиуњења места пароха у Бега Св. Ђурђу, објављеном у 14. бр, „Српског Сиона" погрешно одређен рок за поднашање молбенице до 18. (31.) авгуота о. г. те се исти исправља тако да је рок до 1. (14.) септембра о. г. Епарх. конзисторија у Темишвару 10. (23.) августа 1906. године. Председништво.