Српски сион

Ст ■. 4«0

орпски сиое

Бр. 17.

арендатор пријал јест, нарочно подписати и признати да сотворит чрез арендатора. 4.) Новци от распродатих ствареј ирипадшија код принадлежашчаго монастиренастојатеља хранитисја имут, обаче не за долгое времја, но точију донељеже конечни расправак и распродание не воспосљедует, сему совршившусја, новци подзакони интерес сицевим образом да издајутсја, настојатељу монастирја или намјесинику предсједаш чу, сосједјагачим заклетим старцем, в присутствии Фискала, сосједание да торжествуетсја, и оному, јегоже собрание сие доволним и точију в комитагје нашем сремстјем безопасием недвижимих сирјеч залогов снабдјене бити судит, да издајутсја прописаним образом, облигациј или обвјазателства да стројатсја, и в тјех каждија пупили новци нарочно да назначујутсја; тајаже обвјазателства сообразно всевисочајшему под 10-им Февр. 1806. №. 1.733. в' смотрении нредмјета сего возпосљедовавшему в' преводјеже приложеному под б.) урежденију да интабулирајутсја. и пријавши под лихву не само таксу за интабулацију абие положвти, но и во времја во обвјазатељствах изложеное собственим иждивением интерес приносити, и пупиларному мас куратору тако предавати имат, да с' собранием лихв, маси пупиларнија, ни маљејшаго иждивенија не терпјат; должнику пак таковому, који или неби во уречено времја платил интерес, или би такови с натегоју собиралсја, каиигал отказатиеја, и иному под лихву датисја предцисаним образом да имат. Како что принадлежашчи монастир за маси пупиларнија мјеста своего кавирати неможет, тако исто и в случаи, јегда би сам на собственија потреби новцев требовал, из пупиларнија маси под интерес закони взјати восхотјел би,! 1 никогда недозвољатсја јему своевласно но нредварителње путем своим от јего Превосходителства господина нашего Архи-Епископа и Митрополита, и подручнија јему чесњеј шија консистории, получив дозволение, тре бујушчему монастирју новцев из каси пупиларнија дати можно, обвјазатељство обаче таковое непотребует потому интабулирати дати, почему доволнаја сигурност при мо-

настирје имјестеја. Равњеже Фискал монастирски вкупје с' пупиларним куратором из маси популарнија никогда под ннтерес новца на своја собственија облигации взјати не могут, хотја би залогом доволним снабдјени били без предварителнаго и нарочнога дозволенија јего Превосходителства господина Архи-Епископа и Митрополита нашего, подручнија јему консистории и вједомости и монастире-Настојатеља принадлежашчија маси. 6.) Новцем сицевим образом под законују лихву на безопаснаја мјеста даним, в смотрении заоставиших пупил разсмотрити надобно, ашче пупила от лихви капитала своего пристојно воспитаватисја может? или ни ? Познату сушчу качевству вешчи и состојанија долженствует Фискал пупилам заоставшим, или от сродников, или в' лишении тјех от иних доброхотних и чесних Христианов всегда обаче с поразумјением монастире-настојатеља особениа тутори пристављати, кои от вручених себје пупилах до законаго возраста особеное воснитателное попечение носити, и јему куратору во свое времја извјестија творити должепствујут. При иреставлении особених туторов, особито на то тежити потребно, да пупила лицу своему таковаго тутора получит, кои ју туне из љубво христијанскија, до законаго возраста својего содержавати будет. Ово, ашче њест возможно при оних пупилах, јаже доволноју масоју снабдјени сут, получити, код оних обаче, којим не знатан, либо весма мален остаток от родителеј заостал, всјачески на добно набљудавати, да поне такови убожни от особенаго тутора своего, ради соразмјерних, силам возраста своего в домје служении, одјејанием и нишчеју, до возраста своего туне свабдјевајетсја, и сицевим образом домостроителству селском да обучаетсја, мали же свој останок нерушим содержаја. Кои оноликим имјением снабдјени сут, да њеимушче туне воспитанија без ушчерба капитала своего содержаватисја могут, таковому младољетну сушчу, абие с поразумјением монастиренастојатеља и Фискала пристојнаја пишча да уговоритсја, одјејанием из маси своеја