Српски сион

Бг. 18.

ОРПСХМ

смон

С*р. 513.

јего непријал в собратство в монастирје моем, зато что он Влах јест: се бист само измишљена лаж; но јаже и прежде во оправдание мое писах, тое и ниње повторају, сие ест да число доволно братства имјеју, а хотјаби и не било число братства, оиет онаковоју богомерскују пијаницеју не би рад умножавати число братиј; когда би хотјелосе мени пут предвзјати, и у јего парохију отити, јего неваљалства из љедити, рмали бв шчо В. В. читати ; но несудим вредно бити за једну пијаницу трошка путнаго творити, уповају јако П. В. мене повјерити будут. Из близ сушчаго мјеста гдје Ј. Константин парохом бил, свјашчебик и сосјед јего, пореду все житие его мње сказал: а ние онако како отпустителное писание Г. Еиископа Арадскаго гласит: Перво јако он Ј. Константин чрез безмјерное свое иианство и у пианству немирност, не точију со своими парохиани в злом ножитку бил, но и с вармећеком Госиодом у толико уплео се био, да га веће ние могуће било терпити ; сада едан пункт остављам кои ние за перо и папир, но от уст требалоби јавити. Второ јако он ходил у В. Варад поунијатитисе, но егда свое непристојное и негаљало намјерение Еиископу унијатскому јавно, тогда вопрошен био, может ли село свое у унију привести, отвјетвовао да может, и тако от Епископа унитскаго отслат натраг да и своју бивгпу парохију нреобратит у унију, немогшиже того сотворити, и савергаено в смјетение пришедши, начал искати монашескаго житиа. Да он у монастиру Ходошу. по описанију Г. Епискона, мјеста неимјеет, зато что число иолно јест, и то ние тако, но знајући јего Г. Еиискои, јакоже и Г. Архимандриг ходошки, не хотјели га примити но отбацили далше, и другим на врат, а јегда би он не бил иианица, и неваљао, он би био ходошанин. Ето описаниа Јереа Константина. Јегда обоја свја покорњејше извјествују, тогда себе милости Архипастирској с целованием свјатиа десници отдал јесм В. В. Покорњејши слуга Максим Секулич с. р. Арх. Бездински. В Темишварје 19. Окт. 1797.

* * У „Стари српски записи и натписи" од ЈБубе Сгојановића у Г1. књ. наведен је овај запис Макимов: „1788. В то времн многе монастире Т8рци иопалише и иш8стошиша, и заиалише монастирт, Воллвч8, храм арх1стра гиговт., близг града Рбдника, нко 2 сата. и того насилЈа разб^ћже се братиа, и здћ во монастири Ремети билт. игКмент. его Герасимт> Фер. 10. при иг8мен8 тоаже ибит. Мв^имВ Сек8лич8. а Овај се занис налази данас у Прашкој библијотеци В. бр. 22., ког је из Фрушке горе однео Павле Јосиф ШаФарик. * * * Како је после смрти Максимове осгало готовине 1595 Фор. 49 г / 2 кр., то се заподело питање, ко да је наследи, т. ј. или да припадее манастиру, или његовим синовцима и нећацима, који су је иотраживали. Па како ни у декараторији од 1779. не беше гоаора о оставини настојатељскокалуђерској, изишла је тим поводом норма а иотом интимат, но ком калуђери настојатељи могу располагати само са опом свотом, коју су имали пре него што су дошли у манастир и покалуђерили се, а иначе, остаје све манастиру, која норма и данас у том погледу важи. Когша. СЈаоас! 8иђв1:апкЈа8 Мопасћогиш е! АгсћЈтапсЈгИогит ех изи е! ргахј Есс1е81ае Опеп1аНб оћзегУап 8о1На. В,ергае8еп(:аи8 (](1(:о 30. Мау 1808. 8ић 16. Рећгиагј апш сиггепНз Кго 3316. (1Ј§паћа1иг Се1в11а<Јо Уезкга Саезагео Ке§1а т]ћ! с1е ћепј§па теп[е Ке§1а ћеп1 §по §га!к>8е ЈпИшаге, и! сит Махјтј бгекићсз <1е сгЈтЈпе 1аезе Мајез1а1п8 Н(:е сопуепИ, зеЛ ап!е 1а1ат 8еп(еп1јат 1п Агез1о (1етог1и1 Вегсћеп8Ј8 согнЈат АгћЈтапсЈгЈћае ех 1?гн1ге е(: зого1'е перо1ез зедиез1га1ат ејизс1е11 бићв^апИат зЉЈ ех1гас1апс1ат огсћпагј зиррПсеп!, 1 п (1еГес1;и погтае тагпри1апс1агит рег (1есес1еп1ез АгсћЈтапсЈгИаз геНс1агит 8ићб1апИагит, ргаезегвт сит С1ег1 0. п. и. К. 8ићз1апНае с!е ргае8СГ1р1о Ве§и1атеп(ј 111уг1С1 јих!а ресиНаг1а е! а погта рго С1его