Српски сион

С тр . 538.

СРПСКИ СИОН

Н р . 19

пак после кадгод от церкве Нишке отели, иди узели нису, знајући, да и халину себје и своим једва от наглости к себје уграбише. Много иаче истина јест, да ио изшестви^у их на вјерност царску у ове христианске стране, у Нишу и Матеевг,и к епископату надлежагачи домови, воденице, виногради, и прочи грунтови, и на них сва мобилиа, или словом цела епархија остала у руку садашњаго новаго архиепискоиа, когори сва та садржава и ужива, и епархи]у, јешче никому непредав берет, (_ он убо по обичају ч^Футину и плагити должен. Јако тако и между прошадшују рагију от Турака обвјешенаго Архијереја самоковскаго, и прочих всјех умирајушчих, долг оставшијсе, насљедници платише, и једин по другом настојашче плаћају, от еиархии, равно убо и сего, странам турским, и епархии своеј, за коју и на коју задужилсе ради разстојанија, аки умершаго, долг да плаћају васљедници обичајно јест. И сие јест јеже ми иред Богом и всјеми људми аки бивши стран турских, нарочито и предјела Нишкаго, и обичаев и усгавов наипаче во овакових приликах бивајушчих очевјестни вједатели, свидјетелствуем, знаем, вједаем и исиовједуем, у болшее вјеројатие при именах нечате, и кр'стове доложивше. В Карловци 22. Нов. 1742. М. п. Николае Савич, протопоп пазар ски, нањеже земунски М. п. Апдреј Јоанович нововарошки, нињеже ирижки протопон М. п. Живо Поиовач, иротоиоп пришченски М. п. Драгутин протопоп сенички -4- Пон Филип, парох грачански М. п. Хажи Јоан Рашкович М. и, Атана иј от Рашкович обршчер М. п. Маринко Филииовић кнез нишки -)- Раша Стојковић житељ нишки 4" Стојко Јоанович, житељ нишкп -ј- Никола]* Јоановлч, житељ пазарски -ј- Ђуро Јоанович „ „ + Кузман „ „ „

-|- Станко „ „ М. п. Јоан Ковачевич „ Павле Љубисављев^ћ „ -)- Јоан Николич „

Абшид Сави даскалу. Д. РКако по прелазу нашег народа на ову страну, када се почеше заводити школе под Митрополитима Мојсијем Петровићем и Вићентијем Јовановићем међу Србима пе беше спремних људи, ца уче ђаке прквеном пјенију; то их они доводише већином из Хилендара и других св. горских манастира. Тако је за време патријарховања Арсенија Јовановића Шакабенте био даскал Сава Марковић учитељ пјенија, из св. горе Атонске. По избору последника патријархова, Исаије Антоновића зажели Сава повратити се у свој манастир, и том приликом издаде му Исаија овај отпуст-абшид. Понеже сеј ночтениј Сава Маркович, коториј при Блаженопочившем предцесорте Нашем Г. Патриарсје Арсении Јоановичје в службје јако прото-нсалт и учитељ дјетеј јему повјерених в церковнаго художнаго пјениа науцје бил, покорњејше предложил Нам. и јавил објет сво]', во јеже в свјатују гору Атонскују путешесгвовати. и свјатим оним мјестом и почивајушчим в них угодником Божиим поклопитисја, просја Нас смирено за свидјетељство. Того ради Ми на сицево јего прошение и за не ли1шти јего по објету намјерениа по гласу сеја Грамати благословљаем и донушчаем јему, во свјатују Гору Атонскују путешествовати, свидјетелствуем јего Саву Марковича при помјанутом прецесорје Нашем во реченој јего службје честно, добро и полезно послуживша, препоручајушче јего к* к туди идушчаго, так и назад поврашчајушчасја, да бп имјел свободни пропуст без задржаниа. Дапо в катедрје Нашој Арх. Митроиолитској в Карловцје 3. Септ. 1748. Исаија Антонович с. р,